Српски технички лист

— 138 —

појав, а то је, да преовлађује мишљење, да замену личнога рада треба наплаћивати по личности —- с главе на главу. То мишљзање правда се једино тиме, пло се замењује лични рад, али је оно неоправдано. Аналого томе, пошто не чувамо сами свој град лично но плаћамо ноћним стражарима, онда и ту треба прирез с главе на главу, тако истом За жандармерију и мождаи војску, Али ето то не бива, него се плаћа прирезом по имућности, јер ко више има, томе се има више и сачувати; ко више има, тај више и пут употребљује, па је право да поднесе п веће новчано жртве.

Кад би смо пошли обрнутим редом па прирсз по имућности хтели претворити у Лични рад, онда би наишли на нсизводљивост. Тако, ако би онај који плаћа 10 динара порезе пмао да кулучи један дан у гоДини као ноћни стражар или на путу, онда онај који плаћа 4000 динара порезе не би имао довољно дана у години да све откулучи Дакле не изводљивс, С тога се оваква питања не смеју површно проучавати и ломити преко колена, Треба озбиљно проучити њихов постанак и развиће а нарочито последице, па тек онда решавати.

Приврженици приреза с главе на главу

бране своје мишљење и тиме, што у Нар. Скупштини седе као посланици махом људи богати, који никако неће пристати на други прирез, па је боље, веле, и тако. него никико. Ми опет мислимо, да од зла не треба правити горе. У осталом, ово је сувише слаб разлог да се донесе неправедан закон. Боље је немати никакав него сакат, и што је најгоре неправедан закон.

Једино што у томе признајемо јесте, да је тако најлакше замену разрезати, али не и наплатпти, а то је још и најслабији разлог. ;

Према изнетоме, ми палазимо, да је садањи 5. 10. Закона о друмовима бољи, јер предвиђа замену по имућности. Што се против тога стално греши друго је питање, о коме ћемо говорити други пут,

И наша је жеља, да се кулув што пре укине, али само да замена буде принудна и општа и да се наплаћује прирезом по имућ-=

ности.

Пошто је ово питање веома важно по целокупни развитак Србије, то не сумњамо, да ћо се оно још и озбиљније расправљати у овоме листу.

25. ——Х— 1906. С—а

О каменим мостовима.

(Свршетак).

Железнички мост преко Мајне на путу од Кицингена за Геролцхофен јесте један од најлепших примера учињених на грађењу камених мостова.

Мост тај има шест отвсра од 25,4 ин 36,5 1. распона. Ширина му је 4,2 т). Мост је у паду од ои

Ослонци свих сводова су у једној висини — а леђа свакога свода су за 0,50 испод шина,

Стреле и распони појединих отвора су према томе различити. Преко сводова су разапете попречне капеле, Целокупно коштање овога моста износи 153.000 м. Текући метар моста кошта 727 м. а 1м.2 хориз, пројекције 173 м.

Да назедемо још друге примере, где су рађени упоредни пројекти за камене и гвоздене конструкције, да 6: могли учинити бар неколико непосредних упоређања трошкова за једне и друге мостове,

За жељезнички мост преко Мулде међу Нидершлемом и Штајнхартенштајном у Немачкој израђена су била три пројекта и то; 5

1.) За мост са 3 отвора и једним континуивним носачем са распонима 37.љ 49 и 375 т 735 6. гвожђа

по 850 м = 257.250 м. Отубови и пут - 58.000

Свега. · '315.000

2.) Континуива нносач са 5 отвора од 28; 20,6; 32,6 22,8 и 22, гвожђа 481. тона по 350 м = 168.350 М. Стубови и пут 104.000

Свега 272.000 м.

3.) Камени мост са сводовима из ломљеног камена са 5 отвора од 25,2; 14,6; ЗЗ о: 14 ЈА И та. распона свега 230.000 м.

Дакле коштање овога каменог моста мање је нето коштање и нај јевтиније гвоздене конструкције, Мост је и изведен од камена.

Код највећег лука леђа свода су само за 0.501 испод шина. Мост је за два колосека и широк је 8,3 тћ. међу чеоним зидовима.

Оса моста заклапа угао од 53% са осом сводова, и због ове велике косине везани су међу собом чеони зидова на неколико места анкерима. Изнад главних сводова су изведене попречне капеле.

Сводови из бетона јесу једна нова и значајна тековина, која је омогућила примену масивних мостова на многим местима, где се раније није могло на њих ни мислити. За бетон се могу употребити добар речни шљунак као и туцани камен ако само има тог материјала, но место туцаног камена могу се згодно употребити и комади цигаља.

44

ЦРНА ЛР