Српски технички лист

БРОЈ 21.

У Београду 19. Новембра 1906. год.

год. ХУП.

СРПСНИ

_ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

НАШИ ПУТОВИ.

| ; 1.

Данашња саобраћајна срества исто су тако мнотобројна, као што. су и разнолика. Ми сада имамо: обичне путове, гвоздене путове, пловне канале и реке, мора и електричне путове. Свакој врсти путова одговарају и транспортна срества, тако, за пут имамо јахаће и теглеће животиње и разноврсна кола, даље ведосипеде, аутомобиле (електричне, парне, бензинске»; на гвозденим путсвима имамо разне ширине колосека, и разву вучу (животињеку, парну и електричну), а тако је исто и. код пловних река и канала, само тамо узимамо у помоћ и ветар за кретање бродова; електрични путови дали су нам телеграф, телефон а у најновије време и телеграф без жица.

Овако многобројна разнолика и усавршена саобраћајна срества учинила су преврат у друштвеном и економском животу. Земљина лопта није смањена, али су растојања појединих земаља, покрајина и места по-

стала незначајна. Оно, што је Жил Верне пре неко- |

лико деценија причао вамо као роман, данас је не стварност, него је далеко заостало иза стварности, онда је романсијер испричао чудну могућност, да се свет обиђе ва осамдесет дана, а данас се може обићи само за двадесет дана. Усавршена саобраћајна срества пружила су могућност, да се лако, удобно, брзо и јевтино путује и преносе разноврсни производи природни и људски. А резултат овога је цео културни преображај друштва. Ми

Расе су се. измешале, ублажен је темпераменат рава, дивљаци се претварају у образоване људе, закони постају интернационални, обичаји и навике изједначују ве, наука и уметност је опште добро, хришћанска религија као најузвишенија и најсавршенија све се више шири. О друге стране, раније непозната добра добила су своју вредност чим су постала приступачна, промет и размена производа веома су се нагло развили, народно богаство почело се умножаватии нагомилавати, нодела и потрошња богаства равномернија је и пра-

ведвија, постали су нови односи између капитала и рада. |

Снажан утицај саобраћајних срестава на корисан нрвображај друштва утицао је и утиче и данас, да се непрестано и грозничавом брзином све више и више аазвијају и усавршавају саобраћајна срества; у то се

улаже све: знање, умешност, вредноћа, брзина, новац „.. само да се добије што више а што удобнијих и јевтинијих саобраћајних срестава. |

П.

Сувоземни путови и реке први су путови, који су људима служили за саобраћај. Али, велика је заблуда веровање, да су путови увек били добри и усавршени као данас. Требало је да прођу векови, па 4. данашњи путови после многих проналазака и побољшања до-

- стигну данашње своје савршенство.

Векови су морали проћи док је обична стаза, претворена у добар, згодан и удобан пут, по коме данас у хладу плоднога дрвећа јуре удобна кола, велосипеди и аутомобили. Ваљало је да прођу векови, да пропадну многи генијални проналасци док се успело, да се некоји од тих проналазака и побољшања примене, да се са старих путова уклоне многобројне препоне, да се ублаже јаке узбрдице, да се избегну дубоки рогови водом изаокани, да се униште дубоки колосеци, који су правили читава брда по путовима, и да се од старих рђавих ствере данашњи увек равни и суви путови.

, Усавршење транспортних срестава такође је имало свога удела у побољшању путова, јер што су била савршенија мање су пут кварила. Али то није ишло упоредо, јер је много више разлике између данашњих и једва употребљивих некадањих путова, него између данашњих елевантних екипажа и воловских кола, на којима су се. некада са пуно достојанства возили стари

„Француски краљеви.

Римски путови израђени за војне сврхе остаће за свагда слава Цезаревог царства и за дивљење потоњим нараштајима. Путови су били главна снага и основа Римске величине. Овоме индустријском и ратничком народу путови су давали огромну надмоћност према народима, који нису ехватали значај и важност путова. А када Орпјенталски народи сломише силу Римску запустише путове те пропадоше и зарастише у траву и средњи век је морао запамтити тешкоће првих векова.

Џри крају ХУП века у најнапреднијим и најцивилизованијим државама као што су Енглеска и Француска путови су били веома рђави, а брзина путовања колима била је иста са брзином доброга пешака. Скоро