Српски технички лист
~
— 162 —
се може рећи, да путова у данашњем смислу није ни било. Унутарња је трговина била без значаја, свака покрајина чувала је своје обичаје, своје производе, своје Фабрикате, своје богаство без воље и моћи да га дели и размењује са другима. Само владаоци, државни достојанственици и велика господа познавали су и друге покрајине сем оних у којима су рођени, други су седели код куће јер, путовање је било скопчано сл ог-
ромним трошковима, опасностима и тешкоћама, што је |
могло поднети и савладати само богаство. Ево неколико података о брзини путовања 7 предној Франпуској: године ХУП век 1782. 1814. 1880. 1848. брзина за час 2,2 "да 4 6љ 95 У данашње време кола са коњском запрегом пу-
на-
тују са 14—15 Км. брзине на час, а више се не може.
ни очекивати. Аутомобили имају много већу брзину али њихова употреба и примена још није општа.
У реду идеја ХУШ век у историји остаће век путова, као што је ХЈХ век железница. Француска се б правом поноси, што је прва у овој периоди рада покрила своју земљу мрежом путова највеличанственијом, која постоји на лопти земљиној, мрежом која је створена знојем народа — дужном работом — кулучким радом.
Ова мрежа путова значајно је дело Колбера, а продужили су га Тирго, Триден и Џероне, али велику
заслугу за ово имају г њихови неуморни и ревносни |
помагачи из тадање уставове „Путова и Моестова“, која
је била на челу свега тадањег интелектуалног покрета |
и знаностп. Џатосање путова каменом, проналазак ваљка за набијање и завођење путарске службе учинили су, да се путови нагло поправе и постану употребљиви и
удобни у свако доба, те се и брзина путовања нагло |
повећала. Од тога доба је путовима поклањана највећа
пажња у свима културним државама, а утрошене су огромне суме, док је подигнута данашња мрежа путова, и стално се и даље троше знатне суме за њихово одржавање. Појавом железница појавила се и мисао, да ћо путови постати излишни, јер не могу издржати конкуренцију железнице у удобности, брзини и јевтиноћи, Време је најбоље разбило тај страх; као што пловне реке и канали нису могли уништити путове, тако исто и железнице. На против, путови ће и даље остати упоредо са железницама као раденици са машинама, које су требале да замене њихов рад. Машине су повећало вредност онога рада, који су требале уништити. 'Тако је и откривен велики принцип економског живота, да нови комуникациони пут друге врсте не смањује вредност староме, јер 66 промет развија у сразмери као што св повећава могућност циркулације, ксто као што нов начин Фабрикације каквога продукта не смањује вредност староме, јер потрошња производа расте у истој сразмери као и лакоћа снабдевања њима.
Приметило се само, да путови паралелни железницама губе од свога промета, али за међусобни саобраћај и промет блиских места ипак путови остају најбоље срество, јер железница има преимућство само на великим растојањима. На против, у колико паралелни путови губе у толико више добијају попречни и управни путови на железничке пруге, јер се њима долази до железнице, ои доводе железници путнике и робу. Најзад, ни железница не може проћи кроз свако место она мора имати своју ограничену област, а ту област морају пресецати путови, иначе железница не може опстати. |
Путови дакле своју важност нису изгубили нити ће је икада изгубити, у најновије време та се важност појачава појавом аутомобила и друмских железница.
С—а
Анализа цена зидања у Београду.
Креч.
Креч за зидање набавља се не гашен — печени креч и цена му је просечно од 100 кгр. 3':— дин.
Печенога креча има две врсте — мрсан и П0сав, за ташење креча треба воде и то: за мрсан као 1:2—8 и ова смеса даје 2 пута запремину гашенога креча; | За посан креч као. 1: 1—2 и ова емева даје 1, већу запремину гашенога креча. Џечен мрсан креч ад | та тежи 1000 кгр.
па ПОВАНЕ и а а и це 1 А О О - кор,
Гашен креч тежи око 1700 кгр. Гашење крена. да 1 та" гашенога креча потребно је:
већу
пута
1) 500 кгр. печенога мренога креча по 3'— дин. од 100 кгр. свега 15:— дин, ;
2) да се угаси 1'— ти креча потребно је рада, кад се прлвИна рачуна ћђ==2>'— дин,
ћ, 6 У ' 6 Х 2:()()
1:60. дин.
д) за гашење 1 13 креча потребно је воде 3 та што по цени од 0,85 дин. износи 1,05 дин. Према томе 1 118 гашенога креча кошта 17 Опеке. да зидање | та“ зида опеком потребно је: 1 оЗзожо во 0% == 297 комада. на растур 59 5 свега : 812 комада.
"65 дин
да добру опеку је сада просечна цена од 1000 комада 32,—- дин. те према томе 812 ком. по 0,082 дин. износи свега 9,98 дин. или округло 10'— дин.
Ломљени камен према врсти камена од 1.— 15 кошта од 6:— до 8 дин.
Песак такође према врсти, јер га има савскога, колубарскога и моравекога; речнога и брдскога,. има разне цене од +— до 6.50.