Српски технички лист

— 1Е

Таблица за рачунање зидања

за рачун узет: 1'— те гашенога креча 17:65 дин, 1'— 15 песка 5'— дин., 1000 ком. опека 32 динара.

| Треба за

Сме | је Треба за 1 1'— 8 | са дају __| 1 — уз Ношта 1а8 дуда | 1 ~ о А ова || | њ И 5 ла и Па РЕ г = а Па. с ~ |. е | 2 ~ | је Зе] си ве ват гашени В|- 5 Е 2 | 5 185 5 = је = гЕ|о 8 22 2 | 2 о ВИ ЕЕ Е 8 = = 5 == ВАВ | ПНЕ МА = 8 = | 5 | | 2 108 | ком. | дин. ДИН. ДИН. дин. | | | | ђ | | • | | | ! 12 12. — 1 2.— 0,5 | — | 8,80 | 5,—'8,— 16.830) 025 812 | 4.20 19, 5 | 17.250 | | | | 1 | 22 1.— 2.650 | 2.25 Ом | Та || 7,95 | 5,55 ЊЕ 16 во) 0.255 | 912 | 4.10 |10.00 ја 17'10 | | | па | СЕ 18 | | а 1.138 |1— 2 2,5) | 0 | 1,20 || 7,05 | 6,— 5 16,05) 0.25 | 812 4,10. 3 17.00 | | | | | Ова таблица може да се употреби и за рачунање зидања ломљеним каменом. (Наставиће се) _М.Н. '.

ОПЛАТЕ ОД ГВОЊНЂА.

При откопима који задиру у подземну воду или у покретно земљиште, водника у дубљим рововима често се дешава, да потисак течне масе проузрокује затрпавање ископаних | ровова. |

па и при полагању разних спро-

Да би се избегли такови несрећни случајеви, | обична подупирања са простом дрвеном оплатом нису | довољна, него се у таковим приликама примењују и друге мере, којима се ниво подземне воде спушта.

До скора употребљаване су у таковим случајевима гвоздене оплате од таласастог лима, при чему се показало, да је његова употреба економичнија од дрвене оплате. али ипак примена таласастог лима није се могла сасвим одомаћити поглавито зато, што је за ваћење појединих табала таласастог лима, по свршеном послу, због трења на великој површини требало врло | много снаге. |

Са теоријског и практичног гледишта најподеснија је она површина, која је при довољној укрућености и глаткоћи — најмања. (Овај услов задовољава у потпуној мери лим лучног облика.

Пресек а-ђ

Слика 1.

При извршењима показало се, да је лим од 2 до

2,50 м. дужине, корисне ширине 0.60 м. и дебљине од

5 милиметара најподеснији. Подужне стране по ивицама повијене су на ширину од 5 сантиметара и могу се поклапати, тако да се при побијању по истима одржава правац и осигурава непробојност. На горњем делу има поруб од угаоника 5Х75%Х0,, мм. који је утврђен са два реда заковница, а на који падају ударци при побијању. Лим дакле прима ударце у тежишту масе, центрично, што је услов за тачно, побијање. Хоризонталан крак угаоника одсечен је у правој линији, тако да његова крајња ивица недостиже од прилике за 2 сантиметра подужну ивицу повијеног лима, тиме, при побијању, ове ивице клизају поред налазеће се оплате у ископаном темељу, међутим хоризонталан крак угаоника пролази вазда слободно, без додира, уз оплату и т.д. Да би се од маља добивени ударци што "боље преносили тоги као појачање хоризонталном краку угаоника, закована су два 30 сентиметара дуга угаоника. Да би се лим могао просто извући исечене су две рупе одмах испод хоризонтално лежећег угаоника. Употреба овакевих повијених лимова веома је повољна. Отпорни моменат једне 60 сантиметара широке плоче (корисне ширине) износи У1== 44,4 см: Међутим једне, 7 см. дебеле а исто толико широке дрвене плоче У/г== 49, см. Кад се учини упорећење да је дозвољено напрезање топљеног гвожђа Ка == 1100 кгр. см. а код дрвета Ка == 100 кгр. сма, то се у оба случаја добија исти отпорни моменат М == Ка Ж Ул == Ках Уа == 49000 см. кгр. знача да у оба случаја имамо истоветан отпор на савијање. Дрво и таласасти лим могу се излагати једино напрезању на савијање, међутим лучно повијени лим може се изложити и на истезање. У колико сг ово дешава и колико превлађује једно или друго напрезање не може се истина тачно одредити, пошто, као што се види из слике 2. лим нема потпуно стално и чврсто лежиште, па чак се ни две суседне табле у преклопу