Српски технички лист

> '— 164

толико не додирују да неби могло бити попуштања или | помицања. У главноме највеће дејство показаће се на

Слика 2. истезање, тако да је меродавно. срачунавање лима на. извијање, пошто ово може да наступи приликом побијања. |

Нарочитим ЕНИ у преклапењу, као што по- | казује слика 3. а. б.ив види се, да се поузцано може постићи повољно напрезање у лиму кад се исти као

висећи представи.

Пресавијене подужне ивице за-

.. Ма вена о диру и захватују једна другу као НТ на а-ке, па дејствују, само ако до“ и бро належу, као поуздани ослонПа ИВЕ сан ци за хоризонталне силе које у

лиму дејствују. Овако постигнута веза служи као вођица при побијању лима и ујемчава непробојност његову на састав-

Слика 3.

цима. (Ово дејство не може се постићи ни код дрвених талапа ни код облагања таласастим. лимом нарочито ако су темељи копани у ситном песку.

Из слике 2. види се. да се лежишта за лим 06разују помоћу клинова 8Ж8 сант. величине, који се утерују иза преклапача.

Што се тиче подупирања откопаног темеља, оно се мора мењати приликом побијања и поновног извлачења лима.

Вађење лима захтева веома мали напор, тако да се једним диференцијалним колотуром, чија је моћ ношења само једна тона (1000 кгр.), могу повадити сви лимови па чак и они, чији су крајеви у бетону лежали. Колотур виси обично“на једној попречној греди, која се може покретати изнад откопаног темеља.

Најзад долази да се изложи најглавнија ствар а то је коштање.

Табла од лима који има корисну ширину 0.60 Ж 2,00 м.== 1,20 м.“ од 5 мм. дебљине, вреди, постављена на грађевину 20 марака,: међутим је цена оплате, за ширину од 1,20 м. и 7 сантиметара дебљине, ако се узме да дрво кошта 60 марака од м.8, равно 5 марака. ·

Из овога се види, да би вредност материјала једне лимане оплате, кад би се исти само четир пута

употребио изравнала са вредношћу дрвене оплате. При

| учињеним опитима са лимом показало се, да селим мо| гао употребити 52 пута, како у нанесеном песку тако | и у сузом терену, а на истоме се није показало трага "ни о употреби или извијању. Може се узети, тек да

се означи неки број, да ће после сто побијања лим постати даље неупотребљив, а за амортизацију његову треба додати осим његове вредности још и трошкове за одржавање као што је н. пр. премазивање да би се сачувао од рђе,

Побијене' талпе могу се у најређим случајевима,

понова само делимице употребити, и зато се цена материјала код њих не може спуштати.

При употреби лима постоји још и то преимућство што се побијање врши на већу ширину па и то је много лакше, јер је лим тањи него талпа а површина је много глађа.

Опитима је показано, да се побијање лима врши 21/; пута брже него талапа. Док су талпе побијене на 11 метара дужине, лимана облога, 'у истом земљишту побијена је на 28 метара дужине,

Побијање се врши ручним маљем од 50 кгр. тежине којим рукује 5 људи. Ако је дневница једног. раденика 4 марке, онда дневни рад стаје на 20 марака.

Трошак за материјал износи, по метру дужине,

си за лим 50 5

„6 105 | за дрво | и сјне

За упоређење трошкова мора се имати на уму колико се пута сваки појединилим од 0.60 п. ширине може употребити, дакле на колику се дужину може побијати и опет вадити док не постане сасвим неупотребљив. Та дужина износи по учињеним опитима 0кругло 20 метара. Ваља додати трошкове по уздужном метру 0,40 мар. за вађење лима.

Имајући ове бројеве пред собом представљено је

у слици 4. графичко Удео коштања за обе врсте побијања.

33,83 марке

8,3в8 марке

Јао,

1. зоо о ме

подијања у мет Слика 4.

За побијање дрвених талапа имамо једначину

20 х Ва ен (Вава па

а за побијање плоча од лима пи“ једначина

(а а жао 65 =. ај 40) хм или Ка 10,26 1 м. Кг === 666,66 Е 11 Х 1 м. На графичкој таблици апсцисе су дужине а ординате њима одговарајући трошкови. Јасно је предо-