Српски технички лист

чено, да се постиже велика уштеда код лимане облоге јер је лим употребљен више од четири пута. Линије трошкова за дуже или краће побијање него 20 м. дужине, јесу паралеле које и леже у одстојању које пресгављају трошкови за набавку лима. !

Не сме се потцењивати ни та околност, која

165 —

много значи, да се бржим побијањем постизава и брже напредовање радова чиме се скраћује њихово трајање

_ те чини уштеда на општим трошковима, црпљењу воде

и т. д. и најзад много се боље искоришћавају машине алати и радна снага. Еп.

ПРАНТИЧНА УПУСТВА

ложаче парних котлова

И. Браузеру, Ј. Шпенрату

по

и другима.

(Наставак)

Ложач мора пазити нарочито на две ствари. Он се мора старати, да при дотичној снази, којом вуче димњак, улази и потребна количина ваздуха кроз међупросторе роштиља; а сем тога он мора пазити да се та количина ваздуха и корисно употреби т. ј. да се од ње узме што је могуће више кисеоника за саго-

ревање. Да би испунио први захтев, ложач мора пазити | међупростори |

да му је роштиљ увек чист, ниву заптивени ни загушени пепелом, а да ваздух не прође кроз не остави свој

еј ада тросквом (шљаком) и огњиште, па да кисеовик за сагоревање, ружно је, да буде гориго свуда по роштиљу правилно распоређено, те не буде

ваздух продирао и пролазио не

да на њему голих места, кроз

долазећи у додир са

која би

горивом; али гориво не треба набацати на роштиљ ни | дебелим слојевима, те да ваздух не буде у стању да |

у прође кроз њега. Онде где ваздух прође не' додирујући гориво, не може ни да произведе сагоревање, већ само Исто отворе врата на огњишту добије се

одатле топлоте и ту топлоту односи у димњак.

пролазећи кроз огњиште и ложиште одузима |

топлоте; кроз врата продре јака струја |

ваздуха, овај се ваздух загреје одузимајући топлоту од |

котлових зидова и других загрејаних делова огњишта та је тако некорисну односи у димњак. (Оваква особито акс је хладна струја ваздуха има још једну нез-

нарочито, ако удара при пропазу на котлове

~

год зидове, лим зове и непотпуно заптивање на саставцима. Отуда се ин у пропису за ложење парних котлова и захтева: да се убацивање угља и чишћење роштиља врши што брже, да се за то време притвори одводни канал за димњак. те да се тиме умањи нагло проди-

са

рање хладнога ваздуха. Ако се угаљ (гориво) набаца |

на роштиљ у дебљим слојевима, онда доњи део угља, на који наилази ваздух сагори потпуно у угљен диоксид, али тај тако образеваниљугљен диоксид има да прође још кроз знатно дебео слој угља и ту из тога угља, који је увек загрејан па и зажарен узима још угљеник образујући угљен моноксид

са -- 6 == 2 00

че тако одводи овај гас (угљен моноксид) у димњак,

један

вре но што он сагори, и при томе ода своју топлотну.

се 'охлади скупља се, па може да иза-'

· одаје топлоту,

моћ; чија топлотна вредност није

те тако на тај начин одлазе у гимњак гасови, искоришћена, а тиме се чисто изгуби један знатан део угљеника из горива.

У зидовима, од цигаља (опека) којима је узидан котао не сме бити прскотина, које би ишле кроз, те доводиле у везу спољни. ваздух са ложиштем, такве прекотине треба одмах замазивати, јер не само што ће туда продирати хладан ваздух и разхлађивати пожиште, но се тиме смањује и моћ црпљења ваздуха кроз роштиљ; због тога је потребно сваку прскотину на тим зидовима, којима је котао узидан испитати да она не скрозира зид, а то се врши на тај начин, што се таквим прскотинама примакне пламен од лампе или свеће па ако се пламен угаси или се знатно лелуја, онда је знак да кроз те пукотине димњак усисава вазшух у ложиште и изазива промају, која заталаса пламен или га угаси.

· Моћ или јачина димњака зависи —— као што ЈЕ већ напред речено — поглавито од количине и топлоте ваздуха и гасова које он захвата. У колик је димњак виши и шири, у толико боље и вуче, Јачину пак димњака повећавати тиме, што би се пустили топлији гасови да крозањ одилазе, било би непаметно и некорисно због тога, што би топлота тих гасова била изгубљена за парни котао. Међутим треба увек пазити, да се не хладе гасови који већ' остављају парни котао и његово ложиште, јер услед тога опада и јачина димњака. Због тога су увек бољи зидани димњаци од лиманих, јер лим као добар топлоноша увек лакше. те се гасови у лиманом димњаку пре охладе. и тиме смањују моћ димњака да вуче. Исто су тако бољи округли димњаци од ћошкастих, јер они образују најмању површину, кроз коју би. одилазила топлота.

Кад се ове напомене узму у обзир, онда је јасно због чега се ложи ватра у димњаку кад се жели да димњак боље вуче, као што је јасно и то: што још нов, незагрејан или влажан димњак слабије вуче.

5 13 Особине горива, које се обично употребљава. Вредност каквога горива зависи од тога, колико у њему има угљеника и сувишног водоника. Сувишан водоник у каквоме гориву назива се онај водоник, који