Српски технички лист

= 166

се у гориву налази слободан не везан са кисезником (не сагорели). Онај водоник који је већ везан (спојен) са кисеоником у воду, ' сматра се као сагорели, па се због тога он рачуна као баласт (терет) у гориву, јер ве може да да никакву топлоту; и све што се поред угљеника и сувишног водоника још налази у гориву сматра се само као некорисан састојак (примесак) горива. Од примесака нарочиту пажњу заслужују минерални састојци и вода. Минерални примесци су несагорљиви и пошто гориво сагори они остану као пепео, док се вода претвори „у пару, па као пара изпази у димњак. Оба ова примеска изазивају губитаку топло-

Пепео који се загреје до усијања, не може ову топлоту да преда котлу, већ тако загрејан пада у пе. пелиште, те производи чист губитак у топлоти. Вода има још незгодније дејство. За сваки килограм воде утроши се 640.калорија, док се од њега образује пара и та пара пролази у димњак без икаквог дејства на загрејавање котла, тако, да је и на томе употребљена топлота чист губитак. Због тога и свако гориво има веома незнатну вредност кад садржи много 'воде. Вода може да је у гориву механичхи везана са састојцима горива, а може да буде и хемијски везана. У првоме случају каже се да је гсриво: влажно, да има влаге и ова се влага (вода; може отклонити из горива сушењ:-м. Хемијски везана вода не познаје се споља и сушењем се не да изагнати из горива:

У пракси се употребљавају ова горива;

!. Дрво. Дрво се састоји из задебљаних зидова биљних ћелијица, а садржи поглавито три састојка : дрвенаста влакна, сок п минера чу масу; ова минерална маса остаје после сагоревања као пепео, и износи ретко више од 1'%/0 од осушене дрвенасте масе. Сок поглавито саставља вода и њега има у дрвету 180/0 до 45%/% код сировог дрвета. Сушењем дрвета на ваздуху дрво губи нешто сд ове воде, но ипак остаје увек од ње на 10 до 20%,. Дрвенаста влакна имају 409. угљеника. и 609 хемијски везане воде. Ова знатна садржина хемиски везане воде и чини, те јеи топлотна вредност дрвета доста мала, јер један кило-

грам дрвета развија само око 2800 калорија, као што

је напред поменуто. Разне врсте дрвета имају и различите садржине влаге, па према томе разне врсте дрвета имају и различите топлотне вредности, али те разлике нису много велике. Пробе ложења парних котлова дрветом показале су разне резултате, у опште је нађено да 1 кг. дрвета претвори у пару 3 до 4,5 кг. воде.

Ако се дрво загрева и жари у затвореном простору, онда одилазе из дрвета сви делови, који се могу претворити у пару, а њих је у дрвету много, те тако остане ћумур у коме има само угљеника и оних делова који образују пепео, а како је ових делова (пепела) врло мало у дрвету, што је већ напред поменуто, то се може рећи, да се ћумур састоји без мало из чистог угљеника. Отуда сеи даје објаснити велика. топлотна вредност ћумура 8000 калорија, кад се зна да један килограм чистога угљеника даје 8080 калорија. 2. Тресет. Тресет постаје махом од барских биљака, кад оне иструну под водом, дакле одвојено од приступа ваздуха. Природно је, да су биљке при овоме процесу много измешане са земљом, и отуда се у тресету налази много пепела до (30%/,). Спољни изглед тресета зависи од степена до кога је дошло труљење биљака. Кад се тресет извади (ископа) у њему има мого воде (влаге), па се због тога увек суши на ваздуху и тиме се ослободи у нехолико од влаге, али ипак садржина влаге у њему не опадне испод 259. Ова околност што у тресету има много воде и пепела чини, те је његова топлотна вредногт мала.

8. Мрки угаљ. И мрки угаљ је производ труљења биљних материја у осуству ваздуха, али је код мрког угља тај процес већ много дуже трајао, а и врши се под другим околностима но што је то код тресета. Код мрког угља познаје се још облик биљних влакана и кад се запара, добије се морава црта, Скоро извађен мрки угаљ има до 500/, влаге, а кад се осуши

на ваздуху, онда и садржина влаге спадне до на 20096.

Садржина пепела у мрком угљу износи 5 до 10 Ж. Д.

(Наставиће се)

Удобности у приватним домовима.

До данас још нису свуда усвојене рационалне идеје како треба пројектовати и израдити домове за обитавање, те да се постигне она удобност, која је неопходно потребна за сваку породицу. |

Колико је само колебање код нас у Београду и вашим градовима у унутрашњости» |

Питање, да ли да се гради кућа са или без тако званог сутерена још код нас није скинуто са дневног |

реда, и ако је многи искусио, да је и за наше прилике кућа са сутереном, где се обично налази кујна и мрачна и неподесна трпезарија, веома не подесна за. домаћицу.

Питање, да ли да се прави кућа са „крилом“ или без крила још се дискутије као и то, да ли ред одаја у крилу треба да добије непосредну светлост или посредно из ходника, који се протеже дуж свих ових