Српски технички лист

БРОЈ 22.

У Београду 26. Новембрг 1906. год.

сол. ХУА.

СРПСНИ

ТЕХНИЧНИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Ноннурс за регулациони план београдсног рејона.

Сада када је конкурс за израду општег регулационог и нивеллционог плана за земљиште између старог п новог варошког рејона у свему завршен, биће коргсно, да се свеоно што св у томе раду десило критички пропрати. :

У програму за извршење овога посла, пајглавнија је она одредба, која је свему раду дала један одређов правац, који се ни у коме случају није смео напустити, а та сдредба глави овако: „При изради уличне мреже, „про,ектовању нових улица, одредби места за паркове „И јавне грађовине — треба да се пази па постојеће „зграде, улице и њене правце, и да се цео пројекат „заснује да је његово извођење без тешкоћа могуће, „2 да зато пе треба много рушења постојећих зграда „И сечења окућница, нити несразмерно великих изда„така за експропријацију земљишта. На ову тачку сва„кога пројекта обратиће се при оцени нарочита пажња,“

„У пројекту треба означити места за јивне зграде и паркове. При токе треба имати у виду: ди ћо се на земљишту за Светосавску Цркву подићи још и Богословија и Митрополија, и регулационе л"није повући с обзиром на ове три велике грађевине. За школу је намењено земљиште у Макензијевој улици, означено у ситуационом плану по детаљним границама. За другу "школу треба предвидети места па 'Тркалишту, између удица: Александрове, Гробљанске и продужења Ратарске. За нову лијачну зграду треба предвидети потребно земљиште у квадратури 04 5—6 хиљада кв. мет,“

„Земљиште између Шумадијске и Небојшине улице и постојећег парка треба опет употребити за парк.“

„Место на Врачарском Пољу — између продужених улица: Делиградске, Милоша Поцерца, Вишеградске и Крагујевачког друма -— треба резервисати за општинску потребу.“ |

„Земљиште између друма долином Мо:ролушког Потока, Крагујевачког Друма, продужења Вишеградске улице и плацева државних болница да се пошуми,“

„Пошто јеу улицама: Београдској, Ресавекој, Вишеградској, Милоша Поцерца, Делиград:кој, Александровој, Шумадијској, Охридекој, Св. Краљској, Зориној, Макензијевој до Которске, Проте Матеје од Макензијеве до Александрове, Даничићевој, Браће Недића, СмиЉанићевој, Кумашовској, Кочиној, Баба-Вишњиној, Сги-

шкој, Хаџи-Бериној, Куреулиној, Невесинској, — утврђена регулација, то њу у тим улицама не треба мењатг; исто тако у улицама: Војводе Добрњца, Таковској, Далматинској, Ђушиној, Височкој, Главашевој, Старине Новака, Кнез Даниловој, Владетиној Иванковачкој, Гробљанској и Ратарској.“ |

„Улице у којима је регулација утврђена означене су у прегледном плану (1: 4000) тиме, што су Фронтови п коптуре блокова бојадисани кармином.

„Нивелете су-утврђене у улицама: Београдској, Александровој, Делпградекој, Милоша Поцерца, Ресавској, Св.-Савекој, Охридској, Зориној и Катанићевој, — што је у прегледном плану означено бледоплавом линијом по средини дотичне улице. Нивелете у поброЈаним улицама не треба мењати без крајње потребе.“

Из овога се види, да је програм прецизан и да су пројектантима руке биле скоро везане.

Односно награда, у стечају је било речено :

„Награде су три: прва од 2000 динара, друга од 1000 динара и трећа од 500 динара.“

„Награђени проекти прелазе у својину општине бвоградске која задржава себи право, да и од ненаграђених пројеката откупи оне, који би јој били потребни, и та по слободној погодби с пројектантом, а коју има да одобри општ. одбор,“

Џа како у овим одредбама нема ничега прецизнога, а на име: шта се захтева од пројекта за прву, другу и трећу награду, то је према томе изгледало да ће по оцени оцењивачког суда најоољи од поднесених пројеката добити прву а за њим остали другу и трећу награду; али тако није било.

Као што напоменусмо стечај је објављен по горњем програму и приспели планови упућени су оцењивачком суду на оцзну.

У међу времену од објаве стечаја па до подвошења пројеката дешавало се нешто необично. Показало се, као да је за овај стечај ваљало испунити још неке услове, о којима није било спомена у програму, али као да је за исте знао оцењивачки суд и о томе давао обавештења неким конкурентима услед сега је, рекли би, створена неједнака конкуренција.

Такав један за све конкуренте непознат захтев

„био је та:: да се при пројектовању улица има обзира