Српски технички лист

— 176 —

Белешке.

Стубови од ојачаног бетона. Арман Копсидере нашао је, да је моћ ношења једнога стуба _ од армираног бетона 2,4 пута већа, кад се гвожђе у стуб улаже у облику спирала, него у облику подужних штапова са поставком, наравно, да је у оба случаја употребљена једпака количина гвожђа.

Несреће на северо-америчним _ железницама. — У првој четврти ове године било је на железницама сједињених држава 1126 људских жртава и 17840 повреЂених. Од овога су броја при судару возова погинули 24. и повређени 3969. а од ових су 212 односно 2161 железнички службеници, Од свих ових несрећних случајева 2/% долазе на судар возова. При везивању и откачивању возова погинуло је 84, а повређено 983 лица; при вршењу других службених радова погинуло је 87. а повређено 4116 лица. М.

Елентрично терање возова у симплонском тунелу. — Две централе у Бригу и Изели производе струју са ово кретање. Права џентрала има две Ешер-Висове турбине од по 500 НР. са падом од 44. т. Обадве турбине леже на заједничкој осовини дрештром генератора, који производи наизменичну струју од 3300 Моб и 16 периода. Генератор ради непрекидно под пуним теретом; сувишна енергија, која се неда корисно утрошити, уништава се једним регулишућим хидрауличким отпо-

ром. Од турбинске осовине помоћу кајиша крећу се два једносмислена генератора од по 95 НР,, који служе за побубивање — ереговање и осветљење тунела. Централа у Изели име две 1]: Катдћ ц. Рјеге — ове турбине од 750 НР., при паду од 140 т и 960 обртаја, које крећу један наизменични генератор. Заједничка осовина лежи само у два лежишта, који се мажу уљем пед притиском.

Две фазе од дрештрома иду кроз ваздух, а трећа кроз возеће шине. Ваздушни спровод висок је у тунелу 5", 11. Возеће жице су од 8 шт. пречника и одстоје 1. та. једно од друге. За изједначење напона у тунелу налазе се две жице једна поред: друге. Спроводници су у погледу изолације испитани на 10000 У. а изолатори на 18000. У. Е М.

Продукција угља. — Према објављеним статистичким подацима износи у 1905 г. производње угља у сједињеним државама Северне Америке 392.919.314 тона у вреднссти 476.756.063 долара. Према 1904. г, показује прошла год. вишак у тежини за 1179. у вред-

ности је 7.љ9/;. Целокупна произеодња већа је за 50%/,

од продукције у Енглеској и за 100%/, од Немачке М. Откуп жељезница у Аустрији _— Аустријска држава сткупила је железницу, тако звану Ке папдђаћп, која пролази кроз Галицију а спаја се са Јужном и За-

падном железничком мрежом. Главне пруге имају

дужину од 1024 киолметра а локалке 493 километра, свега 1517 километара. До 1904. године сматра се да је у главне пруге. уложен капитал 457.392.000 кр. а у локалне . . 27.876.000 Свега 485.268.000 кр. и по томе један километар на главној прузи вреди 446,671 круна, а не локалним пругама 56.500 круна. Узимајући у своју режију све ове железнице, држава се обвезала да плаћа акционарима до године 1940 ренту од 30.587.000 круна за главне, а 1.616.000 круна за локалне железнице, што чини на име интереса и амортизације око 6.68//, за прве, а 5,8%/, за друге железнице тако да уложени капитал вуче приближно интересе од 5,68%% односно 4,80 ( нН М.

Употреба водене снаге у Баварској. Баварска влада образовала је једну комисију са задатком, да проучи све водене снаге које се налазе у Баварској. Рад комисије има да обухвати како приватно — правне односе, давања концесија, оно што држава треба да задржи за своје потребе и т. д, тако и да испита, на који би се начин могле искористити постојеће водене снаге са израдом генералних — и ревизијом постоћих пројеката.

Сав прибрани матеркјал и извешће о свима питањима по овом предмету, даће прилике комисији да. изради једно дело, које ће се штампати и у књижарама продавати.

Техничар. Министар Финансија у Баденској. Државни Саветник професор Максим Хонсел, Директор хидротехничких радова, постављен је за председника Мини. старства Финансија у Великој Војводини Боденској

Благајникова пошта

Положили су претпгату на лист г.г. претплатници ; по 10 дин.

Г. Густав Мажи, директор друштва за електрично осветлење и трамваје; г. Глиша Андрејевић и Брат, трговци ; г. Боривоје Поповић инжењер, шеф београд. жељезничке ложионице; г. Браћа 3. Псповић индустријалци ; |. Браћа Ђорђевић трговци и индустријалци; г. Димитрије Ћирковић трговац: г. Ђорђе Вајферт индустријалац ; Дирекција Срп. Држ Железница; Врачарска Штедионица; г. Ђока Станојевић, професор Универзитета ; г. Димитрије Шиђански, индустријалац; г. Димитрије Ђорић индустријалац: г. Виљем Герке тргов.- технич. Спасоје Ноаковић, предузимач, Краљево.

По 5 динара;

Г. Ђорће Трифуновић индустријалац, мајор у пензији ; г. Васа Нинић, рачуноиспитач Главне Контроле. агент; г.

Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Мих. Ј. Валента шеф инжењер општ. Београдске. Одговорни уредник: Нестор Манојловић, начелник Минист. Финансија у пензији. Ресавена у. бр. 69. Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд. Узун-Миркова 4