Српски технички лист
— 182 —
ство, као и 0,7 грама магнезије, т. ј. један грам креча или 0,7 грама магнезије у 100 литара воде дају 1% тврдоће. При томе је све једно, да ли је креч или мсгкезија везана хемијски у карбонате или у сулфате. Кувањем воде може се издвојити један део кречних и магнезијумових јединења, те да се тиме смањи степен
тврдоће дотичне воде. После кувања остаје још гипс у води, и тврдоћа воде и после кувања и потиче псглавито од количине гипса у њој, ова тврдоГћа и после кувања зове се неџизбежна шврдоћи, док се тврдоћа воде пре кувања назива целокупна тврдоћа воде. (Наставиће се) Ж. Д.
Денатурисан шећер, као сточна храна.
Да је шећер храњив то је данас несумњиво. И ако цена шећеру изгледа висока, она то у ствари није; зато не, што организам шећер потпуно асимилује, док међутим то не може да учини са другом сточном храном.
У Француској врши се денатурисање шећера, па се додаје обичној сточној храни. Такови шећер ослобођен је великих намета, нарочито с тога, да би се његова употреба одомаћила те на тај начин потрошио сав у једној години израћен шећер. На тај се начин мисли најбоље решити то значајно питање, а да се не морају вештачхим путем подржавати високе цене шећеру на штету потрешача.
Денатутисање шећера врши се на овај начин: на 100 килограма шећера додају се 2 килограма соли и 20 килограма остатака од исцећеног зејтинастог зрна (репице, конопље, сунцокрета. .).
За тај циљ ваља узимати само осгатке добре каквоће, које стока радо једе, а да нису плесниви, јер у том случају декатурисан шећер постаје отрован. То је разлог шго је наређгно, да се денатурисање не сме вршити ван фабрике.
У Француској денатурисан шећер продаје се по цену од 20 до 22 динара 100 калограма, цена се одређује по садржини шећера и квалитету додатка за денатурисање. На 1000 килограма овса, за једну недељну потрошњу, додаје се 20%/, денатурасалог шећера што
чини 1200 кг. пошећереног овса. Смеса ова врши се од једном у магази или на тавану, тако да послуга има да даје само овако у напред зготовљену 306.
Место 10 литара чистог, даје се само 8 лита-а пошећерног овса Са овом количином, у Француској, где денатурисан шећер вреди онолико исто колико и овас, постизава се и уштеда у сточној храни јер је оброк за 20%/, мањи него кад се даје чист овас. Један килограм овса по својој хранљивостн може се заменити са 500 грама шећера.
Белој стоци додаје се шећер у ситко исецкану сламу.
Кад би се у Француској употреба љенатурисаног шећеса потпуно одомаћила и кад би се давало само 100 грама дневно свакоме грлу, стока би потрошила око 500 000 000. килограма шећера, т. ј, половину данашње тамошње производње. Године 1905; потрсшено је 25000 килограма. а самз у мзасецу Јануару 1906. године 100000 килограма денатурисаног шећера.
Денатурисан шећер може се са успехом употребљавати за кађење сточних стаја кад наступе заразне сточне болести. Сагоревањем шећера производи се формол, чије је антисептично дејсто велико. Главно је да при сагоревању шећера не буде температура нижа од 150 степени, а што се сагоревање врши на већсј температури тим се већа количина формола добије.
абте Ст1. Н. М.
Наши технички радови.
Израда тунела у (08. Петци. И град Ниш у скоро ће добити своје електрично осветљење. За произвођење електричне струје употребиће се водена снага реке Нишаве. у
Да се добије потребна снага (од 450 коња) за кретање турбина и динамо машина преградиће се Нишава каменом браном код манастира Св. Петке. Од бране спроводи се издигнута вода до турбина једним каналом, који пролази кроз два тунела:
Ми се овом приликом нећемо упуштати у опис целога постројења, но ћемо се задржати само на опису израде првога тунела, којим се проводи вода испсд железничке пруге. Опис целе инсталације остављамо за доцније. |
Први тунел пролази испод железничке пруге Ниш
— Пирот на км. 23,800 и то веома косо и у кривини,
тако да пруга лежи на тунелу на дужини од 17 метара. Кривина тунелове осе има полупречник од 100 метара.
Облик тунела је јајаст са врхом горе.
Тунел је у главноме озидан полутесаним каменом из Џепскога мајдана, а употребљена је само незнатна количина камена из околине.
Овај посао био је скопчан са великим тешкоћама а најтеже је било то, што се железнички саобраћај није смео прекидати ни, ма и за један тренут, довести у питање. Ово је било у толико теже, што пруга лежи на тунелу на 17 мет. дужине, као што смо већ помевули, и што је од темена свода до горње ивице шина.
било свега 2,50 мет. растојања, те се тунел при пробијању и раду морао веома солидно и најпажљивије здупирати