Српски технички лист

БРО 24. ·_ У Београду 10. Д

вцембра 1906. год.

СРПОНИ _

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

НАШИ ПУТОВИ.

ТУ.

У прошломе броју овога листа изнели смо тешке оптужбе против наших путова. Казали смо да не ваљају, казали смо шта на њима не ваља, али ово казивање нисмо исцрпли из простога разлога, што је оно неисцрпно. Нисмо, на пример, рекпи. да званична преписка познаје и оваке извештаје: овај је пуш закобан, или овај је пут проходан за коњанике и пешаке, само се у таквим извештајима не вели, да ли је пут проходан за здраве сељане брђане или ревматичне београдске пензионере. Оваки извештаји јасно карактеришу доброту и ваљаност наших путова.

Ми смо у прошломе броју обећали, да ћемо изнети наше мишљење о томе; какви треба да су наши путови, за што су оваки какви су, могу ги бити бољи и шта би зато требало урадити и радити. То обећање хоћемо да одржимо, али се тога ради морамо враћати на оно, што смо већ помињали.

Как«ви би требало да су наши путови то сви знамо, али ипак није сувишно да се то чешће понавља. Наши путови треба да су такви, да у свако цоба могу одговорити своме задатку, или јасније речено, да у свако доба дана и ноћи, свако годишње доба и без обзира на времене непогоде могу лако, удсбно и поуздано задовољити потребе народне привреде, трговине, државне администрације и земаљске одбране у погледу путног саобраћаја.

Да би; путови могли одговорити истакнутоме задатку, на првоме месту мора бити изведена · смишљена, рационална и добра мрежа путева, а на другом месту гутови треба да су израђени према захтевима савремене техничке науке, а када се израде да исто тако правилно и стално одржавају.

СОмишљена и правилна мрежа не сме обилазити главна земаљска тржишта, мора водити рачуна о правцима и величини извора земаљских производа и прерађевина, о увозу па и о провозу. Дакле, пре но што се означе и обележе правци главних путова треба ис. питати и проучити за сваки крај моћ производње и потрошње, треба проучити и испитати тртовински развој свакога краја и главних места, па тек према свима чињеницама и прибраним подацима. одређивати главне правце путова. У исто време мора се водити рачуна

и о потребама државне адми истрације, јер, седишта административних власти морају бити повезана добрим и поузданим путовима, — ма и не били првога реда на начин, који зависи од устројства државне управе. Пу ови за земаљску одбрану морају се градити и одржавати без обзира на напред поменуто, али, ако се ови захтеви могу комбиновати са осталима у толико боље. —

Прописи савремене техничке науке траже, да пут најкраћом пругом везује два места, почетну и завршну тачку, али да се при томе води рачуна о успонима и нагибима, тако да се колски товари до извесне мере могу преносити без тешкоћа; да су кривине благе: да буде сув и оцедан и са чврстом подлогом: да га не завејавају сметови; да има поуздане и безбепне пре лазе преко река, потока и јаруга; да буде обезбеђен | од свакога изненадног квара, тако, да се путник може свакада слободно кренути на пут, а да не буде принуђен да се распитује, да ли се овим или оним путем у опште може проћи кслима, и да ли и где у случају веома вероватне потребе може наћи двојну запрегу да извуче пуна, па можда чак и празна кола.

Наш законодавац одлично је схватио значај и важност добре и смишљене мреже и добро саграђених | јавних путова. Законодавац је добро разумео, да се при грађењу путова морају узети у обзир на првом месту општи интереси, да пут треба добро израдити али и добро одржавати. Према томе схватању поделио је и дужности.

Иницијатива стављена је у дужност министрима, категорисање путева — састав мреже мичистарском савету, израда путова министрима грађевина и унутрашњих дела и то првоме технички рад а другоме радна -— народна снага, И док је воља законодавчева вршена, наша прва добро смишљена мрежа путова допуњавана је веома споро али разборито, израћивани су заиста потребни правци и док се један пут не доврши није други ни проглашаван за окружни или | срески, нити је какав рад на њему почињан.

Доцније је воља закодавчева остала само воља, а закон се испуњавао само по форми али не и у ства| ри. Министри одавно више не пројектују путове нити | у својим ресорима осећају потребу за то, а министар-