Српски технички лист

~ — 186 —

ски савет такође се више не занима питањем, да ли је какав пут потребан или не. "Све је то остало ми: нистру грађевина, да он по своме нахођењу ради, и ако се то не слаже са прописима позитивнога закона.

Приличан је веђ број година како се путови проглашују за окружне или среске и раде по жељи, вољи разних партијских чињеница, а махом за њихове личне потребе и рачуне. Шта кошта министра.да напише и издејствује један указ за категорисање некога пута па ма се тај пут не израдио и за десет година као н. пр. Ђердапски пут, а могло би се изређати више ле-

пих примера. Међутим, партијски човек, који то тра-

жи, може влади учинити много више користи.

Кад се зна, како се код нас често мењају и владе и министри, а како партијске чињенице хоће да се наплате за услуге, како сваки хоће да има поред своје куће пут, који ће му други направити и одржавати, и кад се томе дода још и то, да, кад се некоме хоће да учини по жељи, да се онда не слушају ни мишљења стручних људи ни заинтересованих политичких јединица као што су општине, срезови и окрузи, онда се лако може замислити како се мрежа наших путова, нагло развила, али без обзира на опште интересе и потребе, негд баш на штету ових, јер у колико се повећавала дужина наших путова у толико су они по: стајали све гори и гори, јер је било све теже и теже одржавати их.

Ми ћемо пристати на то, да се министарски са-

вет не бави саставом мреже путова, али никада не можемо пристати да се она ради на дохват, без програма. без јединства па ако хоћете/И без икаквог размишљања, а другче не може бити, када путове про"јектују | партијске чињенице према својим потребама или за инат људима из противничке политичке групе,

Немогуће је наћи никакав општи интерес, да се од Ужица до Ваљева саграде два упоредна рђава пута, то је могао бити само лични интерес. Па и ту се није застало. Један исти пут (за Јелову Гору и Ваљево) из Ужица полази из две разне градске улице, да се на

2—3 Км. више Ужица споји уједно. Да ли је то могао

захтевати икакав општи интерес» Ми смо уверени да није, јер свакојако је једна од те две трасе боља, али један министар морао је задовољити једну политичку групу, а доцније други другу. Наше је пак уверење, да је све силе и новчане жртве, утрошене на два пута, требало скупити уједно па саградити један али добар и поуздан пут од Ужица до Ваљева. (Овако код два пута готово нема ни једнога.

Од Ваљева ка Шапцу полазе четири пута.

Од Ивањице за Рашку полази један пут, али се после грана на два,'јер је требало задовољити две групе. И сада ће се на оба почети рад, али ће проћи низ година док се оба саграде, па ко зна да ли ћеи онда ваљати ма и један од. њих.

Петровац са Свилајенцем везан је такође са неколико путова, од којих ни један не ваља, бар тако се сваке године жале Свилајенчани.

Смедерево — Младеновац има два пута, који иду упоредо и највеће им је међусобно растојање једва 5. км.

Горњи Милановац са Крагујевцем везују два пута.

Јагодину са Крагујевцем опет везују два пута.

Кад би се мало више задубили у карту нашли би смо знатан број "путова, који нису неопходни, без којих се може, који нису ни од каквог општег значаја, и који су саграђени на штету старијих путова.

И док ссе нови путови раскошно категоришу, пројектују и почињу, дотле због тога стари заиста важни и преко потребни путсви остају деценијама

„запуштени и неизрађени.

Ево да наведемо само неколико примера.

За Јавор ни данас немамо пута, а тај нам. је пут требао још у првоме устанку.

Пут од Петровца преко Жагубице за Зајечар ради се већ више од 40 година и још није готов, и ако је то један од она четири пута што прелазе вододеоницу Мораве и Тимока дугу око 120— 130 км.

Веза Крушевац— јанкова Клисура прекинута је Ћелијском Клисуром, а иза ове клисуре утрошено је много и снаге и новаца на пут кроз Јошаничку Клисуру.

Десета је година од како је почет рад на Овчарскоме путу, који још није готов, али се треба запитати, колико су за тих десет година добили окрузи чачански и руднички нових лутова.

Ђердапски пут још није почет, а као да се не мисли скоро почињати.

Ми местимице имамо мрежу путова густу као у Белгији, али за то имамо просторија колико титав срез, па можда и колико цео округ смедеревски, које не пресеца никакав пут.

Рђава и несмишљена мрежа наших путова један је од веома важних „и битних узрока, што су нам путови рбави. И све дотле, док се код нас непрестане са тим раскошем у категорисању путова и док се мрежа не предругојачи, тешко да ћемо успети, да наше путове уредимо и да имамо добре путове.

Ако хоћемо да дођемо до добрих путова, а за тим морамо тежити, онда се мора једним потезом пера збрисати цела мрежа и стварати нова према општим потребама, без обзира на интересе појединаца,

Закон треба мењати и том приликом законом утврдити нову мрежу и услове за категорисање путова. Овај посао треба да уради нарочита комисија, у којој би били заступљени: Цошта, трговинско и привредно одељење министарста нар. привреде, министарство Унутрашњих дела, главни генерал-штаб, железничка дирекција и министарство грађевина, а није рђаво да убу и представници пољопривредног и трговачког друштва.

Пошто министарски савет већ неће да се бави питањем о путовима, то новим законом треба са њега

~ ~ _