Српски технички лист

— 190 —

бити засићена гипсом, па га неће моћи више раства- | ДЕДА а | рати. Тада ће се почети и гипс издвајати. Ово издва-

јање гипса иде с почетка полако, тако да се издвојени талог лепо наслаже по унутрашњости котла па прионе и на неки се начин спече уз котлов. лим, те образује једну. тврду Кору, која доцније служи као основа, на коју се наслаже сваки даљи талог из воде, кога има често доста и у:бистрој води, а у мутној још и више. На тај се начин образује котлов камен у парним котловима, који се по кад кад мора и длетом одбијати од котловог лима. Многа се средства препоручују, која по

препсрукама треба да спрече образовање котловог ка- |

мена; али мало које од њих има заиста. оно дејство које се обично наводи у препорукама. Шта више поједина од тих срестава могу у појединим случајевима веома штетно утицати и на сам котао. Због тога треба тражити за напајање котла што чистију воду, па избећи свако поправљање воде, а кад се већ морају употребити каква средства за пречишћавање воде, онда је увек боље то пречишћавање вршити ван котла пре напајања у засебним судовима,

Од средстава која не могу штетно утицати на

котао, кад се бар мало пажње обрати при употреби |

може се навести само сада. Сода је једно јединење натријума са угљеном киселином бонат, она се раствара у води и дејствује на воду у којој има гипса у толико, што тај гипс таложи из ње

брзо, те се он не спече уз котлов лим и не образује котлов талог, већ се скупља при дну са осталим та-

логом, који се даје лако чистити. Као што је већ напред речено, "гипс је калцијум — сулфат т, ј. једно јединење

нога гипса унесе сода и вода прокува, исвесна размена те се од гипса (калцијум сулфата) и

онда се чини

— натријум кар- |

калцијума са сумпорном киселином, па кад се у воду у којој има растворе- |

соде (натријум карбоната) образује калцијум карбонат и натријум сулфат, по овој шематичној преставци:

; гипс

ни ~. ни. креч + сумпор. кисел.

натријум - уг. 7 мајИ

натријум сулфат. калцијум карбонат Натријум сулфат се раствара у води и остаје у

раствору, а калцијум карбонат се брзо таложи, те већ

по напред реченоме не прави котлов камен. И овде се добија и у овом случају само талог, али на котлов камен. Сад би требало да дође на рел питање о томе: колико треба дневно додавати соде па да се Гипс склони из воде по показаном начину» На ово се питање може одговорити тек пошто се вода испита хемијски и одреди њен степен тврдоће. Ложач не треба. то никад сам да одређује, већ тачно да поступи по ономе, што буде добио као наређење од хемичара. При хемијској анализи треба одредити неизбежни степен тврдоће воде, што према напред реченом зависи од количине гипса и онда за сваки степен неизбежне тврдоће воде треба додавати 2 грама соде-на 100 литара воде за напајање котла (1% тврдоће чини 1 грам креча —- калцијум оксид“, добијеног и сулфата — на 100 литара воде). Треба избегавати сувишан додатак соде, јер ће тада наступити пен;шање и кипење, исто тако не треба од једном додати толико соде, па да буде доста за дуже време, већ те додатке треба удесити у краћим временима, у толико, у колико се уводи тазе воде у котао или у колико се воде претвори у пару. На сваки начин боље је ово пречишћавање не вршити. у самоме котлу, већ пречистити воду пре напаања котла, ако је то само икако могуће. Сва друга средства, која се препоручују, скупља су од соде, а понајчешће немају ни оволиког дејства, колико га има сода,

а по некад могу и веома штетно да утичу на котлов лим. због чега се и не употребљавају.

(Наставиће се)

Нова Пастерова болница у Паризу.

Уз завод који је основао Паствр саграђена је болница за лечење заразних болести. |.

Први научни појмови о заразама потичу од Пастера. На основи његових теорија разрађена је метода,

по којој се, са успехом лече заражени, а сачувају од |

заразе они који оне негују. _ Заразна болест добија се непосредним додиром

здравог човека са болесним, посредством предмета, који носе на себи заразну клицу или најзад од ваздуха, у |

коме је живео болесник, који (ваздух) преноси заразне клице:

Ово опажање послужило је као полазна тачка за постројење Пастерове болнице. Тежња. је. била, да се

систематски изолује болесник у засебној ћелији, у којој се могла извршити асепсија (прање руку које додирују болесника и свих предмета и инструмената) антисепсија (уклањање клица) и дезинфекција (уништавање клица).

Дугим испитивањем и проучавањем ствари, по саветима. доктора Ру, нашло се да је збиља најподесније, да се болесник негује у нарочитој ћелији, одвојен од оних болесника који прездрављују. Размере ових ћелија одређене су 2,70 м. ширине, 3,40 дубине, тако да се може обрнути кревет, од 2,10 м. на 0,90 м. боле

сник прегледати, када за купање наместити и вршити друга нега од стране лекара и болничара.

Заразна средина, у којој је болесник боравио, треба да се дезинФикује у свима деловима, чим се болесник удали. Зато зидови морају бити равни, без иепада, довољно јаки да могу одолети ударцима, чврети и непробојни да се у њих дубоко не упија заразна клица и да се може обилатим прањем дезинфиковати. Доњи делови зидова у собама и ходницима до на висину од 1,50 м. као и сто за испирања, израђени су од емаљисаних плоча од лаве, на више пак, зидови :у