Српски технички лист

ПРЕ т

10. Дрво за скеле. За грађење скела може се употребити растово или чамово дрво, али се претлоставља растово. Буково дрво несме се употребити, а нарочито је забрањена употреба за калупе. ;

Дрво мора бити здраво, без штетних чворова, пукотина и рупа а нарочито у талпама за калупе, које морају бити потпуно праве, равно истругане — по могућству и глатке. Витоперне талпе никако се не смеју употребити.

За конструкцију осталих делова скела — сем калупа, дрво не мора бити правилно отесано, само мора имати димензије пројектом предвиђене,

ПЛ. Извршење.

11. Скеле. Цео мост мора се израдити помоћу скела и на самим стубовима. Подвојена израда мосница на земљи и накнадно намештање на стубове није допуштена. |

Скеле се морају пројектовати и саградити чврсте,

круте, довољно јаке и солидне, тако да без деформа ције могу издржати терет моста, раденика и потресе при набијању бетона.

Скеле могу бити на побијеним шиповима или шиповима утврђеним у мртвице. Ако се употребе мртвице онда се терен, на који се оне полажу мора претходно уравнати и добро набити дрвеним маљевима.

При изради и склапању скела мора се нарочита пажња обратити на добре и солидне везе у чворовима и на укрућења тако, да скеле буду потпуно чврсте и круте, како би се избегло свако повијање и кретање скела. |

Талпе за калупе морају бити праве и равне, по могућству глатке а никако витоперне. Рупа и пукотина не сме никако бити у талпама. Калупи се морају 06ложити дебелом хартијом или грубим платном, а место

„овога могу се премазати минералним уљем, али се оно

прво претпоставља као боље.

(Наставиће се)

ПРАНТИЧНА УПУСТВА

за ложаче парних котлова

по

П. Брауеру, Ј. Шпенрату и другима.

(Наставак)

Било би паметно употребљавати за напајање парних котлова кондензациону воду (вода, која је код парне машине већ извршила згушњавање — кондензовање — паре т.ј. претварање водене паре у воду — превођење из гасовитог у течно стање), јер се та вода при томе раду за нешто и загрејала, па изгубила и већи део својих чврстих састојака. Али ова вода понесе са свога пута кроз парну машину (кроз кондензатор) веома често и нешто мазива, остатке од зејтина, којима се подмазују ти делови парне машине, што опет јако шкоди води за напајање парних котлова, јер се масти у котлу распадају и образују јединења која нагризају лим парнога котла или чине да "наступи пенушање воде у котлу, због тога треба избегавати употребу кондензационе воде за напајање парних котлова, ако је то могуће; а ако се мора употребити баш та кондензациона вода и за напајање парних котлова, онда треба пазити, да мазиво које по њој плива не дође у парни котао.

У новије доба праве се нарочите опреме па и | построји у којима се вода пре напајања парних котло- |

ва претходно пречисти и ослободи од својих чврстих састојака. То су обично нарочити котлови, у којима се вода загрева довођењем паре, те се тиме сталоже извесни чврсти 'примесци воде, као што је напред

објашњено, за тим се остатак чврстих примесака таложи дод вањем гашеног креча или соде или додава- |

њем и соде и гашеног креча.

Најбоља је вода за напајање парних хотлсва она вода, која у себи има најмање оних примесака, који образују котлов камен. Као најбоља вода за напајање парних котлова рачуна се кишница. За тим долази вода из потока и река, која је још врло лика, нема много чврстих примесака; а најгора је изворска или бунај.ска вода. Истина је да има случајева, да су и изворске и бунарске воде лаке и да у њима нема много чврстих примесака, али су то ређи случајеви, обично су изворске и бунарске воде незгодније за ову употребу. На први поглед изгледа мало чудновато: откуда то, да речна вода има мање чврстих примесака но изворска вода, кад је и река добила своју воду од разних извора и и боље рећи, кад је речна вода скуп више изворских вода. У ствари је зацело тако, а ево како се то објашњава. Речено је већ да вода у дубини може да упије и у себи да задржи више угљен диоксида (угљене киселине), а у колико њега више има у себи у толико је и растворна моћ воде већа, т. ј. у толико ће више на своме путу узети у себе калцијум карбоната, магнезијум карбоната, гипса и других примесака. Кад вода избије на површину и отпочне свој ток, онда она отпушта из себе угљен диоксид, њена растворна моћ опада и поједини чврсти примесци таложе се и губе се из воде, вода их има све мање. Отуда је много мање чврстих примесака у води на средњем, и доњем току река (ближе ушћу) но што је то у горњем токуи близу извора. Пошав са