Српски технички лист
— 208 —
ка иша око 135 мм. Ширина је котура обично за. 10 до 20 мм, већа, за. овај је случај дакле 150 мм, Из полупречника и броја обрта може се прорачунати И . обимна Уни у за секунд, она је:
КУ По Ва па: 4 Ре 5 РАТЕ лаје или за горњи МИ по ЈРВ ПВО ла
60 у
Каткада се пак даје и обимна брзина. Из т: |
обимне брзине и броја коњских снага, које треба пренети, могу се из даблице 1, непосредно прочитати
· јавља код електромотора, вентилатора, итд;
обимна сила и ширина кајиша. : При овоме прорачуну претпостављено је, да раз- |
, .
лика између оба спрегнута котура није велика. Код. преноса са размером око 1:6 или 1:8 као што се каткад и у случајевима, где кајиши раде готово управно, или су изложени, влази морају се ови узимати и шири. У опште је кориснији бирати што шире кајише. Већа цена ширих кајиша и котурова исплаћује се већом трајашношћу и. сигурношћу при преносу. За краћа растојања котурава, веће преносе, за знатније проме-е у температури итд. треба кајише увек узимати. знатно шире.
Цене појединих врста кајша изложене су у таблицама 2, 3, 4ји 5.
Јпсетепт“ Р. Кбрре Раме и6ј
Про: нрење државног пута Мајдсн Лек — Благојев камен на местима званим „/овац“ и „Коту Мошуље“ извршиће се 1907. год. по “ ПРОЈРИУ окр. инжењера г. Б.
Минића. Предрачунска је сума: :: бан ЈОВИЦА кик кји 12717.21 дин. За Коту Мошуље... 19506.»
Све а 32223,46 дин. а. исплатиће се из државног ЈЕ за 1907.
Оправна дрвенога моста преко левог рукавца: реке Млаве. у: Петровцу на путу Кучево – Петровац— Жабаре извршиће се. п> одобреном пројекту окр. инжењера г. Влад. М. Гавриловића. 3 | у _ Предрачунска . је За 4159, дин, а исплатиће се из окр: приреза, л
Нове железнице. — По У 11 закона о зајму за граћење железница иза преоружање војске одређено је, да ће се довршити започете и градити ове нове железнице у року од три године са колосеком од 76 см;
У Параћин —Зајечар—Неготин—Праово;
2. Забрежје—Лајковац— Ваљево;
3. Параћин—Сталаћ-–Крушевац— пак пера. чак—Пожега— Ужице;
4 Аранђеловац— Лајковац;
5, Крагујевац— Краљево;
6. Београд— Обреновац ;
Сем тога, из ефективних 85 000:'000 динара, одре_Бених за. грађење железница, набавиће се возна срества и извршити проширење станица на садањим пругама,
Закон је потписан 14-сг дец. 1906. године.
годину.
Трансмиснони кајиши од коже. Сва идустријска преду |
зећа у Србији била су принуђена, да трансмисионе кајише од коже поручују из иностранства и ако је си“ ровине 'за израду такових кајиша у Србији од вајкада
било довољно. Томе недостатку је поможено.
У фабрици кожа. г. јов. Барловца, индустријалца
у „Београду, израђују 66 сада трансмисиони кајиши _од |
воловских кожа, и то је дало оправдана повода Ми-
нистру Народне Привреде, на основи извештаја који
_му је поднесен од стране техничког инспектора у сде-
љењу за трговину, радиност и саобраћај, да реши да се у будуће неће давати никоме, па ни нарочито по-
„влашћеним индустријалцима, уверење за слободан увоз.
тра:смисионих кајиша. · На овај начин заштитиће се домаћа индустрија
те ће се иста моћи, у одређеном правцу, јаче разви-
јати = што свакако иде у У наше економске независности. Ми свесрдно поздрављамо УРА нов корак на томе. НУЈМЕ
Нови срески пут. У авом Њ. В. Краља од 14. децем.
1906. г. оглашен је за срески нови пут, који ће се са-
пољуг“
„градити од Чајетине преко Палисада, О5удовици, поред
Краљеве чесме, на Стублић-и Крст, преко Златибора, '
на Попов Колац и Цареву Воду, па преко Црног Рзава
и Борове Главе на Драглицу, затим, кроз Расницу и преко Негбине на Шупљицу до Кокиног Брода на Српско. Турској граници.
Оправка | и || инундацноног пролуста преко Мораве код Гугља на окр. путу Чачак— Пожега, извршиће се по пројекту окр.
Предрачунска је сума за 1 пропУвт 292, дин, а за | 528 79 ДИН. ;
инжењера г. М..Протића.
Личне вести
Инжењер окр. крајинског 2. Б. и ти и ин жењер окр. тимочког 2. Ст, Бурмазовићл упућени су на рад у Луково у, 11 секцији пруге Параћин— Зајечар
с тим, да се на гужност Јаве 1 јануара #07. године.
Инжењер железничке дирекциј е 2. Јов. 11. дрнић. изабран је за самоуправног инжењера округа подринског.
Г. Ђорђе јевтовић инжењер при грађевинском одељку начелства окр. ужичког, изабран је за самоуправног инжењера окр. ужичког.
Власник ва У лружење Срп, Инжењера и Архитекта Мих. Ј. Валента шеф инжењер општ. Београдске. „Одтоворви“ уредник: Нестор Манојловић, начелник Минпет. Финансија у пензији. Ресавска ул. бр. 69.
Штампарија К.. Грегорића и Друга — Беогр рад. Узун-Миркова 4