Српски технички лист

22] ТРЖН

" питању а то је,

="

БРОЈ 1. _

У Београду 7. Јануара 1907. год.

о НИ И

год. Ху.

Уређивачки одбор Орп. Техничког Листа честита нову годину свима својим читаоцима, и сарадницима, иу интересу напретка српске техничке струке жоли: да у новој години буде и једних и других што више, како би лист био у положају да одговори свом високом задатку, да допринесе што више развитку техничке струке у нашој отаџбини, којој су техничари баш у данашње доба, у доба развитка саобраћајних срестава, тако преко потребни, потребнији но икад.

Данас Србији треба много савесне, искусне и веште техничке снаге. Јер од спреме и савесности сршеких техничара зависиће, у колико ћемо моћи постићи да решимо животно питање Орбије, грађење жељезница,

МепОни по

ИЧНИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

се

ЧИТАОЦИМА,

Српски техничари данас треба сви заједнички да прегну, један другом да помогну и један другог да упуте, те да се, са што мање материјалних жртава, добију што бољи резултати, За, то је најзгодније срество наш лист. И с тога треба да, похитамо и да сваки својим знањем и прибраним искуством искрено помогнемо, да се истакнута циљ достигне. И уређивачки одбор техничког листа, убеђен у свест српских техничара, позива их овим на што обилатији рад. |

Да се послужимо девизом хабзбурговаца: „Утђизг ита“ сви сложно на посао, новом снагом у новој години! |

Опет о замени нулуна,

Руковођени истим · жељама и тежњама, инжењер г. Чед. Гагић и ја нашли смо св на истом послу, да заједнички радимо и стварамо, али смо се ири првоме сусрету разишли у мишљењу, на који се начин најбрже, најбоље и најповољнаје могу остварити наше жеље и тежње. То питање, које је г. Гагић покренуо а ја прихватио јесте питање о нашим путовима. О томе питању писали смо обојица у више бројева овога листа.!

"И г. Гагић п ја слажемо све у томе, да

наши. путови неваљају, да неваља начин њи-. „хова. грађења, и одржавања народном снагом, · да нећемо имати добрих путова докле год

св овако буде радило им дау интересу народне привреде, трговине и државних ин> тереса треба најенергичније настати, да се у Србији саграде добри путови, а да би се то постигло треба садањи рад народном снагом — кулуком што пре заменити тако, да се место Физичкога рада плаћа, а новцем за то добивеним да се граде и одржавају путови. Ми се не слажемо само у једноме како и колико ко треба да плаћа за грађење и одржавање путова.

Мишљење је г. Гагића, да за грађење и

5) Види Српски Технички Лист бр. КО КВ. а Оду БАН и 26. за годину ХУП.

одржавање путова треба разрезати прирез б главе на главу, дакле да свака пореска глава, која је сада дужна да, кулучи, плаћа подједнако без обзира на имовно стање. Моје је мишљење супротно; ја заступа гледиште, да сваки порески обвезник треба да плаћа према своме имовноме стању као и за све остало,

Да одбрани својг мишљење, г. Гагић је У #6. броју овога листа за прошлу годину штампао свој чланак „О замени кулука.“ Ја ћу се за сада задржати само на томе чланку, и покушаћу да се одбраним од приговора г. Гагића заступајући и бранећи уједно своје већ истакнуто гледиште.

Г. Гагић је очекивао више ч јачег про-

тивраз лога, међутим, вели, да сам писао више адвокатски него објективно, јер сам по његовоме мишљењу, изврнуо право стање произвољно подазећи обрнутим редом, којим сам мегао доћи до апсурдности. Па то сам и хтео да. докажем, да је замена кулука, о главе на главу апсурдна, само се нисам послужио овим изразом но сам рекао нвизводљива. И опет се морам служити поређењем, У војсци се служи лично, али онај који није способан да Физички брани своју отаџбину,

“"

ПРИМ а ане П ПЦМ