Српски технички лист

УРА

тај плаћа и одужује се на неки начин новцем у место Физичкога рада. Рок службе у војсци једнак је) као и код кулучења, и онда би по Вашем и сваки неспособни војник требао да плаћа исту суму — војницу, аи није тако, — војница се плаћа према имовмоме стању а тако мора бити и за замену кулука.

Узмите још једно упоређење, кад би сваки од нас морао служити војску о своме руху и круху (као што је кулук), како би то изгледало Да ли се то у опште може извести; Не! И по хиљаду пута не! И када би се хтело за војне потребв наплатити прирезом с главе на главу да ли би се то могло учинити“ И опет не, јер сиромашан сталеж не би био у стању да то плаћа! То се бар може прорачунати.

Па шта Вам је и тај рад кулукомг Исто што и војска само са смањеним годишњим роком, који појединци морају да одслуже — откулуче сваке године о своме трошку. Тамо се сопственом физичком снагом брани земља и држава, а овде се сопственом Физичком снагом граде и одржавају путови за заједничку општу и државну потребу. Па када хоћете то да замените, онда заменитв праведно; нека сваки сноси тај терет сразмерно своме имању и користима које од путова има, исто као што је за војску, ноћне стражаре, жандарме, школски прирез (кога нису ослобођени опи, који немају деце) и остале потребе.

Као нај јачи аргуменат и доказ у од-

брани свога мишљења сматра г. Гагић, како |

ми св чини, тај, да се прире; за путове по непосредној порези не би никад могао наплатити и да би таквим прирезом народ био придављен, међутим, вели једнак прирез с главв на главу народ би лако платио, јер је мали, те никоме не би био тежак. Примера ради навео је темељну оправку пута Обреновац —Ваљево, за што би требало бар 600.000 динара, па вели, да је лакше да сваки плати по 10 динара, него што би по неко морао за то платити 60—70 динара. Овај доказ није толико убедљив колико је смешан.

Не могу никако да разумем, да ће лако платити 10 динара онај, који нигде ништа нема а да ће 60—70 динара тешко плати онај, који свега доста и довољно има. Зар је лакше добити од некога када се тражи онолико колико нема, него кад се тражи од свакога само онолико колико има — или

2) Има од овога изузетка, има и скраћених рокова у војсци, али и код кулучења има изузетка, заштићене су задруге; јер две пореске главе дају једну кулучку главу, три и четири дају два хулучара и т.д.

тачније речено од сувишка, његова; Зар није лакше наплатити рецимо 300 000 динара од 30 000 пореских обвезника ако од свакога тражите један исти сразмеран део његових прихода, него ако од тих истих али сада кулучких глава (којих може бити само 25 000) тражите подједнаку суму, да се прикупи опет 300 000: динара“ Природно је и близу је памети да јесте.

СОвугде се у културноме свету увод“ прогресивна пореза, за веће приходе прописује се и већа пореска стспа, јер, ако ге од 10000 динара узме 10%, дакле 1000 динара ипак остаје 9000 динара, читав капитал, а ако би се од 100 дин. узело 10, остало би само 90 дин, дакле врло мало, за то не треба и овде узети 10 но само 1", и сиротињи олакшати колоко се може. у свету се сматра, да чак ни једнака пореска стопа није праведна, а ми хоћемо чаки једнаке суме!! То би био чисто наш проналазак, који не бисмо морали патентовати, јер нам га нико не би украо.

И остали су равлози слаби. Да их пређем све редом. Добро ми је познат примењевини пример у најсиромашнијем округу — ужичком, где је народ добровољном заменом кулука новцем, прирезом с главе на главу, саградио неколико путова, али то није никакав доказ да је то најбоље и најпаметније. Треба имати искуства и у другом правцу, па се тек онда поређењем може доћи до тачнога сазнања, јер ако зу добивени повољни ревултати радећи на један начин, тиме још није искључена могућност да ће се добити бољи и повољнији резултати, ако се буде радило на други какав начин. Тај пример може одлично да послужи као доказ само за то, да је паметније и боље радити новцем него кулуком. А у то смо сви убеђени, те је то излишно и доказивати. а

Не признајем да је народ најбољи оцењивач овога питања, за то што св његове коже тиче, А ево и разлога. Допустићете, да се народа на првоме месту највише тиче да среди своју летину, да је, прикупи и склони од свакога рђавог утицаја, да. народ радећи стално и само тај посао треба и најбоље да га разуме и оцењује, а нарочито боље него ми грађани. Па ипак сам ја баш у томе округу ужичком, који се истиче за пример, видео на отвореноме пољу стогове неовршене шенице још и у тебруару месецу. Хоћете ли казати, да је народ и у овоме случају лобро равумео, оценио и урадио, јер св ово његове коже више тиче него путови ; Морате признгти да је плуг паметна алалљика, али је народ нерадо прима — служи

а

пе а |“ 44 сиве