Српски технички лист

И =.

велике транспорте а кулуче свега 15 дана, и када би се установила замена с главе на главу, они би поред све величине својих трантпорта плаћали подједнако са бескућницима, којима пут није ни потробан.

Има још нешто, правна лица, као што су акционарска друштва не би плаћала ту замену кулука, јер нема Физичког лица које би било дужно да кулучи, па се не би могла ни тражити замена кулука, а таква аруштва могу да се користе и искваре путове више него хиљадама других, који су дужни да кулуче или да по предлогу г. Гагића плаћају замену с главе на, главу.

Остаје још да се раслрави питање о величини приреза. Прирез је у опште непопуларан, народ га нерадо прима и још нерадије плаћа, зато се то обично замотава и даје као пилула. Исти је случај и овде. Можда би народ примио разрез с главе на

лаву — пилулу, али би прирез теже при-

мио. Ну, кад све то узакони, онда се на тај прирез мора пристати и платити.

Једина. је добра страна код г. Гагићевог предлога, што би се кулучар могао упутити на рад код предузимача, да заради и плати свој разрез за путове, али за то'ништа не смета, да се у нови закон унесе и та одредба

Надам се, да ово питање неће остати само између г. Гагића и мене, него да ће га прихватити још који инжењер, који је муку мучио са кулуком.

то се тиче мога потписа о томе ћу се са г, Гагићем објаснити кад се састанемо, и тада ће г. Гагић бити потпуно уверен, да не бежи од пунога потписа

Јан 1907. г. |

Београд. С—а.

Друмсни возови система Кепага.

Последњи покушаји с друмским возовима вршени у Француској у присуству чувеног немачког фабриканта железничког материјала Артура Копела и делегата турског генералштаба испали су преко очекивања сјајно. Воз, састављен из четири натоварена вагона с аутомобилом на чеду, узишао је уз узбрдицу од 17%/,%, и то под врло критичним околностима. Кад је воз био на узбрдици и у оштрој кривини, на самој ивици друма, попада с вагона неколико џакова песка, којима је био натоварен. Сви су мислили да ће покушај испасти рђаво. Међутим машиновођа потера воз мало уназад, ка га онда врати, и воз пређе, не само узбрдицу и кривину, већ и преко гомиле џакова, усецајући по њима траг, по коме су точкови свију кола тачно прошли. Силазак је био потпуно сигуран.

Изгледа да наши меродавни чиниоци у војсци још нису сватали велики значај, који имају возови ове врсте за војску. Међутим Турска и Бугурска већ преговарају с повлашћеном фабриком тих возова Зигеош Св Тгат5 Вепага у Паризу, о набавци пробних возова. Обе су државе изаслали своје делегате, који присуствују маневрама и покушајима који се тако рећи из

# Калимегданска увбрдица у Београду ивноси 11 од сто а код Лондона 9 од сто. К

дана у дан тамо врше. И немачки генераштаб такође врши пробе и намеран је да их уведе у службу војске.

Француска је поступила врло мудро. Она јеу преговорима за набавку 50 возова који имају да послуже војсци за вежбу и за обуку возног особља. За франдуску војску је 50. возова мало јер: се тим бројем ни из далека не може подмирити потреба за пренос хране и муниције, но да би Француска ипак у случају рата располагала с довољним бројем тог савршеног транспортгног срества, држава потпомаже у великој размери увођење тих возова по окружним и среским путовима дајући окрузима и срезовима субвенције под условом, да држава задржава право, да у случају мобилизације или рата реквирира све возове за војне потребе.

Било би корисно, да и наша војна власт размисли 9 овоме корисном транспортном среству и можда по примеру Француске једним махом учини две користи, Корист окрузима по чијим би се друмовима ти возови увели и војсци којој би у случају рата и мобилизације учинили толико услуге, да би се сви „исплатили.

Два таква воза коштају око 200000 динара, Гориво за аутомобил може бити: нафта, петролеум, угаљ, дрво, слама па и само Бубре. Трошкови горива износе по тони и километру око 3 паре динарске. Вагон сваки може носити по 4 тоне. Ј

Прве железнице у

Дох су Енглеска и Белгија на све стране већ подизали железнице, Француска се још устезала и лутала.

Кад је Јашез Уа учинио знатне измене у конструкцији парне машине, године 1804. локомотива је први пут повукла вагоне на једној прузи угљених руд-

Француској.

ника у Кеусазбе-у са брзином од 5 доб километара за сат. |

Проналаску парног котла са цевима, године 1828., зашто припада заслуга Французу Маге Зевшп-у (Марк Сеген), и. оштроумности Свогве Зерћепвоп-а, који је