Српски технички лист

на 7-мом Км, од Чачка — утита у Мораву, ишла би уз њу у дужини до 3 Км., па би ту једним мост. м од 20 м. распона који би могао бити и камени пошто у _ близини постоји добар камени мајдан, прешла преко Каменице, пробила се тунелом кроз вододелницу из-

__међу Каменице и Моразе; а даље би ишла све уз Мо-

раву, њеном левом обалом — кбју никако не би ни напуштала (све до пред Џожегу, — поред манастира Јовања и Никоља, па преко кабларске стене на чијом би се крају спојила са већ повученом линијом. Дужина напред поменутог тунела сасвим је незнатна; она једва да изнесе 450 м. Ну, поред ове мале дужине, овај би тунел имао и ту добру страну, што би био у камену, и што се у његовој непосредоој близини налави добар камени мајдан за елучај, ако би се појавила потреба подвиђивања.

На овој варијанти, сем овога тунела, били би је. ДИНИ већи радови: један повећи усек или тунел до 80 м. у близини манастира Јовања, и просецање кабларске стене. Ну и ови радови, кад се упореде са сличним радовима на десној обали Мораве, стаће по своме коштању много мање.

Кад се узме у обзир околност да се нови провечени пут кроз овчарску клисуру не може коривно у: потребити за жељезницу, јер би више од >/% овога пута и то баш оних делова чија је израда највише стала, остало неискоришћено, онда се долази до закључка да тај пут не треба ни кварити, него линију железничку положити поред пута, изнад или испод

њего. Ако би се ишло изнад пута, тешкоће би бил врло велике: а од ових не би биле много мање ни оне, ако би се пошло и испод пута.

Кад се свему напред изложеном дода и то дасу падине десне обале Мораве испресецане многим, дубоким, на јаким кишама бујним и плаховитим потоцима, и де ће због тога грађење објеката бити скупо, онда се. опет долази до закључка да би десну обалу Мораве требало савиим напустити.

Поред ових мана већ повучене трасе; важно је нагласити и ту околнест, да би варијанта“ и поред тога, што не би имала напред поменуте мане, ишла још земљиштет, окренутом југу, преко целог дана изложеном сунцу, одедитом и сувом; ште већ није случај са линијом на десној обали Мораве. Ова је околност врло важна; на њу треба да обрати пажњу сваки техничар, јер је и она један од јаких чинилаца што поскупљава трошкове грађења, а нарочито одржавања.

Што се тиче моста преко Мораве код Чачка може се напоменути за сад само то да њега не би требало ни узимати у обзир при упоређењу ових двеју траса из разлога тога-што се на овоме месту мора већ подизати мост ради линије Чачак—Т[Г. Милановац, ако не сад а оно бар после 2—8 године. Сем овога овај би мост имао да замени један кови мост у Овчарској бањи текође на Морави.

У погледу дужине може се слободно рећи да би варијанта могла бити вамо краћа, а никако дужа.

Т.

Жоба оснобка шКола ка Брачару.

У броју 7. Орпеког „Техничког Листа“ од 13.Августа. прошле године, било је речп о подизању павпљона основне школе источног Врачара.

Пошто су сада ове грађевине потпуно свршене и предате употреби, а рачун са предузимачем на основу комисијског протокола окончан, изнећу у следећем, као пројектант и надз. архитекта на темељу тачних података колико је београдска општива издала новаца за грађење ових грађевина и шта је за исте добила.

а. Предрачунска сума за грађење два павиљона и нужника износи: 96247. диН.; погодбена сума са предузимачем за извршење ових грађевина износи: 87479 дин на лицитацији је попуштено 9,119. од предрач. суме.

Чист вишак за грађење оба павиљона и нужника износи: 9698. 7 длн.; то јест, заокругљено 10976 од гредрач. суме.

6. Сума коштања грађења потнорних и оградних зндова на граници дворишта гимназије и ове школе износи: 12 217,4 дин. половина ове вуме пада на терет Фонда за подизање гимназијских зграда у Београду.

в. Сума коштања грађење зидова за терасе из Студеничке и Краља Милутина ул. терасе из дворишта, као и уређења дворишта износи: 12276,4, ДИН.,

г. Целокупно коштање грађевина износи 130 67458 динара.

д. Цело земљиште мери: 4822,,, м“; под павиљо-

нима и нужницима има: 1201, м5 на м“ основе павиљона долази 88,38 динара.

Двориште мери: 8468, М2. »

Као што ве види из тач. а. Фактички вишак по погодбеном предрачуну изноги: једну десетину од предрач. суме. Ако би се и сума коштања радова на уређењу дворишта, који ниву билн предвиђени погодбеним предрачуном, у суми 353 5038, дин., унела у рачун вишка онда би вишак изнео једду половину од предрачунске суме.

Потписати повлачи разлику између вишка проузрокованог на самој грађевини подигнутој по погодбевном плану и предрачуну, и оног за са свим нове послове ван објекта који се извршује ло првој погодби.

У тек. бр, 2 погодбеног предрачуна наглашено је, да ће се земљани (копачки) радови обрачунати доцније и унети у накнадни предрачун за уређење дворишта, што значи, да је св журило са подизањем ових павиљона. да би се престало са узимањем под закуп при-

ватних зграда неподеених за потребу школе,:а д». би

се за време док пројекат буде ревидован у Министарству Грађевина а после и за време самога грађења могло решити — у споразуму са Министарством Грађевина и питање о уређењу дворишта и засебним предрачуном обухватити дотични радови.

Знатним подкопавањем гимназијског дворишта под двориште основне школе, проузроковано је подизање