Српски технички лист
14 —
ео филтра — може се мало по мало појачавати,
поступним додавањем. Цодавање може ћим размацима времена.
да буде у ве-
3). Постиже се много редовније отицање воде.
4). Филтар "дуже траје, а. количина филтроване воде повећава се.
5), Слој који врши пречишћавање воце хомоген
је, те га је лакше прегледати и лакше се врши оправка дна и бочних зидсва. |
Трошкови овакве конструкције филтара можда су нешто већи али су зато трошкови експлоатације знатно мањи.
Весћтапт НоМ.
Испитивање грађевинског материјала.
Н. Бјелељубски подпреседник међународног друштва за испитивање материјала у децембарској свесци инжињерског руског журнала доноси овај: Извештај о четвртом међународном конгресу за испштивање материјала у Брислу.
Од 3—10. септ. у бриселској палати Раја Џез.
Аелдетјев састао се под покровитељством краља Белгијског четврти међународни конгрес за испитивање материјала који је организовало међународно. друштво
основано 1895. године за време Циришког конгреса.
Од тог првог конгреса, друштво је организовало било још два. — У Стокхолму 1897. г. и Будимпешти 1901. г. Бриселски конгрес састао се наместо петроградског који је требао бити 1904. г. и који је био већ готово припремљен. О тога је и технич'и програм петроградског конгреса готови потпунце усвојен за бриселски. Конгрес је посетило 500 чланова из 17 држава, од којих је већином било као обично из оне земље у којој се Жонгрес држи, дахле из Белгије (око Ма). Из Русије једошло 35 чланова од којих 7 из Финландије. О малим изузетком сви су комисијски радови као обично била наштампани и разаслати свима члановима међународног
_ друштва које броји сад више од 2000 лица.
Технички део конгреса врло је богат има 33 рада
по 24 питања која су постављена на предходним конгресима. Ова се питања тичу метала, камења, спојне грађе и осталог градива. Бриселски конгрес решио је задатак постављен још 1895. г. у Цириху: Џи ел оћ Аез тебћодез до 1' сзвај, Уегетаћен! сћипе Фет Ргшиповте ћодел“ (о једнообразности метода за испитивање). Тим су се задатком занимала три конгреса, у којима су радиле комисије састављене из 40 стручњака из разних држава. Задатак је имао да се реши : а) на основи
коју је поставила међународна конференција 1884. г. до 1901, 6). на основи радова француске комисије; в) на основи закључака које је донело немачко удружење за испитивања материјала и др. У периоду од Будимпештанског конгреса 1901 г. комисија је радила под председни- | штвом проф. Бјелељубског и подпреседништвом проф. Мертенса и проф. Соважа (Париз).
Комисија је предала конгресу елаборат односно метала и спојне грађе. Неслужбених радова на конгресу било је 47 међу којима су радови руских професора: О. И. Друмичина, И: Г. Маљуга, И А. Бајков и Чариомски; кнеза А. Г. Гагарина. (Џем тога проф. М. А. Бјелељубски саопштио је извештај о испитивањима, челика за шине, која су вршена за последњих год. по лабораторијама инжињерског института. Тај извештај
износи неколико томова и "албума, и изазвао је живо
б
интересовање код чланова комисије за испит. метала. Професори А. И, Башков и 8- И. Черномски израдили су извештај о дејству морске воде на портланд цемент проф. И. Г. Маљуга поднео је белешку о нормалној конституцији хидрауличке спојне грађе. „Књаз А. Г. Гагарин показао је је справе које је конструисао за изучавање еластичних особина грађе.
Чланови конгреса посетили су Кокерилову радионицу у Серен-у и лабораторије арсенала у Малину (то је највећа радионица железничког материјала и за испитивање материјала у Белгији).
Особито су одали част пок. Тетмајеру бив. управзавода за испитивање материјала у Цириху.
Пети конгрес међународног друштва за испитивање материјала биће у год. 1909. у Копенхагену. За преседника изабрат је енжињер Фос преставник фирмВлидћ у Копенхагену. Ј.
Вести.
Нова међународна упутница. На основу решења Господина Министра Грађевина П. Т. Бр. 18826. од 6. маја 1905. г. оштампана је и у саобраћај пуштена нева међународна поштанска упутница са контролним упутничким купоном и са означеном вредношћу (2) две паре, а која је оштампана на истој хартији као и досадања међународна упутница без купона.
Садашње међународне упутнице без купона важиће и на даље, док се не утроше.
Уелезничке вести. Почев од 1. јануара 1907. год угаљ из свију домаћих мајдана превозиће се на срп. држ. железницама, по изузетној тарифи бр. 1. која. важи и за пренос дрва за гориво.
Извештава се трговачки и индустријски свет, да се почев од !. јануара 1907. године па до даље наредбе, рачуна возарина за:
1, дрво за гориво;
2, камен из позиције 176 класификације;