Српски технички лист

се силама трудили да разбијену стену између једног и другог паљења мина што брже уклоне али је радилиште тескобно, те су остали без успеха сви покушајп да се то изврши машински и морали су најзад поново прибећи ручном раду.

Докле су у паралелном поткопу палили мине и припремили га како треба, положили јарак за отицање воде, поставили цеви за водовод и проветравање дотле су, ако није стена била ванродно неподесна за рад, у поткопу бр. 1. радили на просецању потпуног тунелског профила Ово се радило око 100 метара уназад од места докле је поткоп допро. Рад је вршен без машина али је тако распоређен, да се одједном почиње и ради на неколико места. У размаку од 50 на 50 метара пробијали су оздо на више' окно до самог будућег тунелског темена. Из овога окна пробијали су у напред и у назад горњи поткоп између горњег и доњег поткопа остајао је слој стене око !,од метра дебео. Доњи и горњи се поткоп затим прошири колико захтева профил тунела. На послетку се сруши и раздвони слој стене те је цео профил тунела слободан. На тај начин за проширивање поткопа до пуног профила тунелског добијали су по 10 пи више теста за рад, докле је за напредовање самог поткопа било по једно једино. Машине су дневно трошиле по 1000 а рад-

49

ници на проширивању профила око 10000 бургија тако, да их је потрошено око 3,000 000 комада. Другим речима: док је тунел напредовао за сантиметар, отупљено је 18 бургија; или на сваки сантиметар дужине тунела утрошено је по 18 бургија. Из ових се података може створити слика о раду у ковачницама и радионицама за поправку алата Докле је међутим за разбијање стене при бушењу употребљено врло много и ако му је пресек износио само љ тунелског профила, дотле је за остале Љљ тунелског профила било потребно за половину мање.

Описани начин рада, који је најрационалнији, могао се најдуже задржати на северној страни али су настајали слојеви стене све блажијег и блажијег нагиба, наилавило осе све чешће на слојеве распаднуте стене, те су били принуђени све чешће да подупиру раскопани профил и да скуче рад око потпуног просецања на што мању дужину; јер се дешавало да се читаве масе стене сурвају као приликом експлозије. На седмом километру морали су напустити описани начин раскопавања помоћу горњег поткопа и окна но су доњи поткоп морали правилно и на обичан начин проширити како у страну лево и десно тако и на више до пуног профила.

Потпуно обзиђивање тунелског профила било је на 600 до 800 метара уназад.

(Наставиће се)

АНАЛИЗА ЦЕНА

за вастав предрачуна, по коме је израђен наш вештачки Н пут.

35. Поклопаче на огради 1 јаз камена бр. 23. по

55,0 дин. == 55,00 дин.

(),1 џае малтера по 19,65

дин. == 1,9 574

зидање 6,00 > 62,97 дин.

15%/, алат ит,д. 9,45,

3 72,40 дин.

36. Фуговање. — Истињавање саставака 0,0025 та3 малтера бр. 18 по 19,66 дин. == 0,05 дин.

Израда 0,1 к + 0,06 в + 0,03 = (01 Ж 400) + (0,06 Х 2,0)

== 0:03: == 0,55 дин.

0,60 дин.

15%/, за алат, скеле итд. 0,09

Р

112 0,70 днн.

37. Калдрма у песку

0,25 115 камена по 4,44 дин == 1,11 дин. Пренос на 1/% км. за 0,25 ш3 као

под 0,14 | (О ОМ 0,25 ша песка бр. 11 по 2,60 дин. 0,65

"

Израда 0,05 к + 0,15 в + 0,1 =