Српски технички лист

(015 Х 40) = (015 -Х 2,0) -=

О = ; 1,00 2,86 дин. 1596 за 'алат ит.д. 4 0,43

" бо |

· 102 3,30 дин.

38. Калдрма у суво 0,20 т. дебела

0,25 та камена по 4.44 дин. == 1,11 дин. _ пренос као у 37 2 (О ОДН Израда О 2,31 ДИН. 150 за алат итд (3 та 2,70 дин. 39. Калдрма у суво 0,30 тп. дебела 0,35 та камена по 4,44 дин. = 155 дин, пренос као у 38 ОДО Е Израда 12 Он 285 лињ 15'/, за алат, добит ит.д. ОВИ и

ш= 3,30 дин.

40. (/ошљунчавање само израда од камена добивеног из засека.

|

0,20 та камена за подлогу по

1,25 (као бр. 15) 0,25 дин. 0,25 те туцаника бр. 16 по 385 дин. 0,96 " Израда: подлоге 00,4 к + 0,02 в + 0,02 крупан шљунак 012 в + 0,03 ситан шљунак 0,08 в + 0,02 0,04 к + 0,22 в _ 0,07 (0,04 жх 4,00) - (0,22 Ж 2,00) + 0,07 = 0,16 + 0,44 -–0,07 = (6 1,88 дин. 15%/) за алат ит.д. ВИ ја2 2,15 дин.

41. Пошљунчавање каменом и шљунком наро-

чито вађеним из мајдана.

"0,20 та5 камена бр, 10 по

4,44 дин. == 0,89 дин. пренос на 1,5 км. као 40 ЕОНИ аећ 0,25 тад туцаника бр. 15 по

9,60 дин. 2А0 -. Израда као 40 0,6

4,21 дин.

5#/, за алат, добит ит.д. Ован те

112 4,85 дин.

Дим.

А

Положај државних инжењера у Румунији.

У половини прошле 1906. године тадашњи министар грађевина ]. Станковић наредио је, да се изради пројекат за нов закон о уређењу Министарства Грађевина, разуме се у Србији. И заиста у Министарству Грађевина израђен је законскн пројекат, који је после упућен ка оцену свима грађевинским одељцима у Србији и Удружењу Орп. Инжењера и Архитекта. Новим рад грађевинске струке у Орбији, зајемчити незави-

Ре

законом ваљало је зајемчити правилан

сан и сталан положај, а тако исто и опстанак посленнка на грађевинској струци, те да они могу предано и без зебње и страха за свој послужити држави и општему дсбру. јер, само онај, коме је зајемчен опстанак и будућност, дакле онај, се свесрдно,

опстанак и будућност

који се за то не мора бринути, може са пуно воље и марљивости одати послу.

Да се зајемчи опстанак и будућност једне „рупе државних службеника има веома много погодаба, али ге једна од најважгијих довољна плата да дотични

службеник може живети скромно, али без понижавања свога угледа, и да може своју децу извести на пут, или тачније речено прибавити им пристојно васпитање

и образовање, да могу. на поштен начин и у зноју лица свога зарађивати хлеб свој.

И у новом законском пројекту питање о платама. инжењера и архитекта било је једно од најважнијих. Нама није познато како су се о томе питању изразили окружни инжењери и какво је њихово мишљење о томе, али знамо, ода је у Министа;ству Грађевина да се за инжењере и архитекте предложи максимална плата од 6000 динара годишње, она плата, коју добијају и професори средњих школа. Овако схватање нас је веома зачудило, јер професори средњих школа по своме образовању нису утекли од инжењера и архитекта, а по тегоби рада нису их достигли нити ће их достићи.

Покојни г. Димитрије Стојановић, који је несумњиво био уман чозек и државник, који се својим осоло највишег степена у

па и у нашем Удружењу било плашње,

бинама истакао и попео