Српски технички лист

др»: авној хијерархији, имао је храбрости, да још 1879. године у своме законском пројекту предложи за инжењере — архитекте највећу плату од 7009 динара годишње, дакле онда, када је Србија после ратова за ослобођење била исцрпена и када су намирнице коштале испод половине данашње вредности. Па од чега је та данашња плашња, кад је није било пре 28 година, када се она с правом могла очекивати 2 Да није то због опште повике на, до зла Бога рђаво награБено, чиновништво 2 па | |

Ово нам је дало повода, да изнесемо. како су

награђени инжењери у Румунији и ево њихових годишњих плата :

Главни инспектор | класе 18 000 дин. " „ ЈИ. 14 000. дин. Начелник инжењер [1 ,,- 12 000 дин. ' ВА сине а 5 По» 9 000 дин. Инжењер Јани 7 000 дин. „ ита 6000 дин. пе мрави НИ 4 воде дан, Инжењер практикант“ 284 '3 600 дин.

Напредовање је у служби постепено а сваки улази у службу као инжењер практикант или инжењер кл,

За инжењера 11 класе постављају се они, који имају диплому Румунске школе за: путове и мостове а за инжењере практиканте они, који имају сведоџбу исте школе,

Инжењери практиканти морају служити најмање + године па да добију унапређење.

"Инжењери, и начелници |! класе морају такође служити "најмање 2 године у једној класи па да добију "унапређење, а начелник инжењер 11 класеи главни инспектор Џ класе по 4 године. сем главних инспектора, може до-

Сваки инжењер ако је провео 5 година у државној служби,“

бити неограничено осуства за извођење грађевинских радова општега значаја.

Сем плата инжењери имају и дневнице и путне трошкове, када су на путу): =.

Инжењери у Румунији имају и своје помоћнике — кондуктере, којима је годишња плата:

1 класе 3 600 динара Је 3000 5, аи 2400,

Кондуктери морају свршити нарочиту "школу. Румунски кондуктери боље стоје но наши инжењери-архитекти, јер су у нас ове плате:

Инжењер-архитект [ класе 3 500 динара „ П " 3 000 " " „ ПАЈА 2500 “ Подинжењер 1 5: 2 000 5" 7 | 5 1 500 Ћ Румунија је својим инжењерима дала добре плате али за. то није. пропала, на против, она је својим

инжењерима зајемчила опстанак и будућност, а они осигурани дали су се на посао, припремили су све, да земља може културно. и 'економски напредовати, Румунија се доиста. економски снажи и напредује, а

за то нам-је најбољи доказ огромни сувишци у државноме буџету за последњих неколико година.

Како ће, се решити питање о уређењу Министарства Грађевина у Србији и о платама инжењераархитекта и да ли ће мећи добити плату бар од

6000 динара годишње, идемо да видимо, али не слути добро судећи по самоме почетку.

За повољно решење овога питања треба много више: воље, храбрости, енергије, живости, резности и пожртвовања. Уложите и дајте то, па је будућност ваша, о инжињери и архитекти, а после прилегните

на посао и ДА 68 по држави и народу.

Бор.

Дизалица за дасне, које се слажу у витлове.

Слагање дасака, а нарочито дебелих дасака, у

па „ипак се "наилази у пракси на велике тешкоће. Овај посао не само да је поста опасан него. је'и веома. скуп; „подизање једног витла врши. се полако и постепено. помоћу суседних степеника. На сваком степену стоји по један слагач, а за сваки помоћни витао 'мора се ре-

зервисати извесан., простор, који се прилодаје простору, који у ствари заузима витао који. остаје стално у месту.

витлове у начелу је врло ·прост. посао,

| Управитеје „фабрике, за израду дрвене калдрме

у Паризу г. Јозае, изумсо је једну веома просту направу за дизање дасака. Овом направом могу се дизати даске до на 9 метара висине.

„За. послугу ове дизалице потребна су само два Један који. меће даске на дизалицу а други, Рачуна се; да'се могу ' издићи Пс

човека, који даске! слаже.

ччетир дебеле даске за минут, дакле 240'комада,.или.

око 7 кубних метара дасака за један час. Ако се узме

_ енергије на. 300 вата,

да је дневои ефективан рад само 8 часова, човека, који нмају дневно укупно 11 динара, дневно сложити око 55 кубник метара дасака.

Цена је дизалици 2000 франака. Ако се стави на име амортизације 109 од вредности, онда је за овај циљ годишњи. издатак 200 франака или од прилике један франак. дневно.

„Са електричним У ВРаа потрошиће се еле«тричне

ова два могу

по цену од 10 иара за хекто ват — сат, дневна потрошња за 8 часова рада, коштала би 2 франка и 40 сантима.

Укупан дневни трошак изнео би, дакле, 14 франака 40 сантима за 55 кубних метра дасака или 26

сантима (пара) од кубног. метара, док слагање руком

кошта најмање 1 Франак н 10 сантима.

"-- Ова справа може одлично послужити не само

дрварима "него 'и железничким дирекцијама за слагањс

њихових прагова. Ге бете СтП.

А.М.