Српски технички лист

манусов законик на 4 века пре Христа прописује како треба одржавати друмове. И сам Буда који је умро 543. г. пе Христа препоручује вернима, да се старају о друмовима и пролазима кроз клисуре. У трећем веку

пре Христа један краљ наређује просецање друмова, Дуж друмова су била посађена дрвета, подигнута свратишта за путнике и на сваких !0 стадија подигнути

Ј.

су путокази од камена.

(наставиће се)

Енглеска оклопница „Огеадпоџаћ“ (без страха).

Ова енглеска оклопница од 18000 тона, са брзином од 21 миље на час (миља 1852 метра) данас је највећа оклопница на свету, а нарсчито је карактеришу следеће особине:

Дужина— — — метара 149,35 ширина — — ==, 25

дуб. тоњења (гази) „ 8,07 депласман — — тона 17 900 моћ коњских снага 23 000 послуга на броду људи 900

На оклопници има 10 топова калибра 305 милиметара а дужине 45 калибара, метци су тешки 385 килограма са почетном брзином од 886,65 т у секунди.

Да се на оклопници употребљује једино артиљерија врло великог калибра, решено је на основу стеченог искуства у руско-јаланском рату, према коме ће се у будуће бојеви бити на великим размацима (6000 до 12000 метара), а тада ће разорно дејство метака бар толико исто утицати колико и њихова моћ задирања, Сви топови морају дакле бити толико моћни, да луцају из врло великих даљина са веома тешким метцима великог разорног дејства.

Сем ових 10 топова калибра 305 милиметара, на овој оклопници има још 27 брзометних топова мањег калибра, који треба да послуже у (борби против торпеда и подводних бродова,

Па и ови топови јачи су од оних који су до сада употребљавани у енглеској марини за исте циљеве.

Покретање свих делова врши се помоћу воде под притиском.

Оклоп, који силази доста дубоко испод пловне линије, пење се до највише платформе, има у средини дебљину од 280 мипиметара, ова се своди на 150 милиметара напред, а на 100 милиметара по зади брода топови се налазе у заклону штитова од 280 милиметара дебљине. | (

Окопњача је окружена мрежом заштитницом за одбрану против торпеда.

Оклопницу крећу парне турбине. Тиме што се код убојних бродова брзина често мења, употреба турбина постаје заметна. Убојни бродови путују врло ретко са максималном брзином, на против и при најдужим путовањима не искоришћава се више од 7507; максималне моћи. Међутим, турбина је само онда економна кад производи ону брзину за коју је срачуњена, свако смањивање пак захтева не сразмерно већу потрошњу у пари. Зато су на убојним бродовима постављене мање турбине, које су одређене за кретања са малим брзинама; еве су турбине у неку руку продужења главних турбина под великим притиском. Ради што економнијег дејства, ове су турбине подељене у два одељења и две независне групе.

Пара се добија из 18 котлова система Вађсоск еђ УУЏеох; сваки се састоји из 20 елемената, загревање се врши на три ложишта, која су удешена и за петролеум и за угаљ. Површинз ложишта износи 145 тла, а површина грејања 5150 112. Димњак има 26 метара висине изнад ложишта.

При покушајима локазало се да је ова оклопњача развијајући само ,/5 своје снаге (5013 коњских снага) постизавала брзину од 13 миља (око 24 километара) за час, а потроши угља на сваку коњску снагу 1178 грама, међутим“ кад је развила сву своју моћ од 24712 коњских снага, брзина је била 21,25 миља (око 39 километара), а потрошено је 684 грама угља за сваку коњску снагу на час. Према овоме показало се очигледно да су турбине веома економан мотор кад се путује свом снагом; за мању сна-

гу пак, када се троши скоро још једаред угља, пловидба је неекономна.

Ова оклопњача кошта око 45 милијуна динара,

Н. М.

·_ СИМПЛОНСНИ ТУНЕЛ.

(Продужење,)

Зидну облогу израђивали су од чврстог ломљеног камена 35 см. у чврстој стени а у трошној стени и у земљишту које притисак врши много јаче. Подпуно расчишћавање профила и обзиђивање ишли су без

муке подједнако с напредовањем поткопа и ако је доњи поткоп извесних, погодних дана, напредовао и до 8—9 метара дневно итом приликом било по 250 кубних метарт разбијене стене да се изнесе на сваком