Српски технички лист

БРОЈ 8.

У Београду 25. фебруара 1907. год.

КОД. ХУШЕ.

РПОНИ

РЕАЛ

ИЧНИ Л

СТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Један нов облин кнооперативних друштава за производњу.

· Професор Несе асћег, под-директор на Есоје Сепбгаје Фезв агћ5 еб тапшасјигев у Паризу (техника) изнео је у једној брошури | своје погледе о томе: како би се установили трајнији одвоси између капитала и рада. Он напомиње, пре свега, да је за потпуно измирење, на жалост сасвим илузорно решење према којем би се вршила подела, радом стеченог приноса, између раденика и послодаваца, а то је због једне пеома важне чињенице, за коју се, ако се хоће, слутило, али се никад одсечно није признавала, а то је: да нема заједничког мерила између напитала и рада. И према томе, немогуће је да се чист приход раздели у таковом односу, 0 коме се не би могло дискутовати, и којим би се једаред за свагда угутила пребацивања и борбе између заинтересованих, јер нико није у стању да каже колико тачно вреди рад у односу према капиталу.

Од свих решења г. Негеђ ћасћег тра за најподеснпије: кооперацију.

Главна замисао г, Нерејђасћег-ова састоји сеу томе, што налази да је сваки раденик кооперативном друштву, отргнут од револуционарне партије. Он постаје сопствеником његеве индустрије на извесан удео и ужива одговарајући чист приход кооперативна друштва показују слаб успех. Вазда се дешава да у оскудици добре управе или довољног капитала таково друштво животари па и пропада кад наступа јача криза. Па шта би требало учинити друштву да му се ујемчи добра управа п довољни материјални извори, који су му потребни% Не треба допустити да такова друштва ничу тек онако случајно, и не треба веровати да једна група раденика, склопљена из некомпетентних и незналачких редова, може управљати једним друштвом са оним јединством и погледима и оном нарочитом компетент-

сма-

ж) Џпе Зошоп растапв де Ја ачезноп восјаје.

ношћу, коју захтевају разне деликатне операције једне индустријске гране. Другим речима, велп г. Несеђасћег, треба имати на уму да се овим друштвима да она особена организација која одговара природи њиховог рада. Ово се може постићи, по Негејђасћег-у, установом једног вишег савета, који је независан од раденика.

У својим излагањима, г. Несгеђасћег утврђује да решење задатка није могуће на други начин до само сарадњом свију друштвених слојева, који би сви драговољно у томе участвовали, дакле: капиталисте, администратори, инжењери и раденици. И ако кооператива остаје једно чисто раденичко друштво, у коме раденици позајмљују капптале и међусобом деле чист приход, инаку друштву сви социјални редови имали би одговарајућа занимања.

На овај начин постепено би изчезавали, без повреде стечених положаја, мржње и борба између разних друштвених слојева; једном речју, овим би се уништио револуционаран социјализам,

Ово је једна нова замисао за органски облик индустрије, замисао је узвишена у којој ова постаје основица за социјалне и хуманитсрне установе. Писац не верује да су сва индустријска предузећа способна да се послуже његовим начином. Има још са свим нових индустрија и нових путова који су скопчани са озбиљним ризиком и изложени наглим променама. Писац нијг имаоу виду друга до само стара индустријска предузећа, која су већ добро упућена, и у овима,

мисли он, могла би св осигурати значајна „сталност једном врло великом броју радевика. У осталом по методи г Неређћасћег-а, у Француској се обпазује сада неколнко друштава.

ће септе 577. ОР МЕ,