Српски технички лист

— 62 —

О значају друмова некад и сад.

(наставак)

Међу старим народима нарочито угледно место заузимају с техничког гледишта, стари Финичани. То је као што је познато највећи трговачки народ старог доба, чији су трговински центри у Финисији и Сирији ; Сидон, Тир, Билбус и Дамаск најпознатији градови старог доба. Прехо тих градова пролазила је светска трговина између Азије и Африке. Тргујући с целим тад познатим светом Финичани су у своју домовину доносили собом и све искуство и вештине осталог света, а тај страни свет упознавали с културом својом. Мисли се да су Финичани саградили велики друм од Сидона до Дамаска. Местимице је друм усечен у стени, где су усечени и лагуми за магацине, а дуж друма имало је стражарница за обезбеду саобраћаја. | Сем тога у феничанским колонијама има такође

остатака њихових друмова. Финичани су међутим нај јасније трагове свог ин-

жењерског искуства оставили у Јелади. Онда кад за нас почиње историја Јеладе, Финичани су већ били из ове истерани. Они су били продрли дубоко у земљу и експлоатисали бакарне руднике и шуме. За транспорт грађе из шума ка пристаништима постојали су већ употребљиви друмови. Ти су друмови били или усечени у стени или су преко мочари и низина проведени насипима, бране за исушивање земљишта и заштиту од поплава.

који су у исти мах служили и као

У Илијади се описује вештина Омирових јунака у управљању колима што само собом значи, да је морало бити и за то подесних друмова.

За време трајања република у Јелади опало је било интересовање за друмове. озни обреди изискивали да ка храмовима и народним споменицима буде нарочитих друмова, а тако исто била је потреба и за•пренос робе од пристаништа ка копну. Нарочито за религиозне потребе грађени су друмови ка храмовима и светмм местима далеко боље и раскошније но што би то било за потребе саме трговине. Обреди су захтевали да ти друмови буду подесни за колски транспорт. Кола на којима су ношене

Али су ипах религи-

жртве боговима или на којима су се возиле свештенице дотичног храма, била су увек окићена и високо натоварена. сталан размак точкова, и да би им обезбедили вожњу, друмови су саграђени тако, да се точкови крећу по жлебовима, грчки 1у70об (ихиос) за разлику од колотрага (увоџототооже а.)

Ових ихиоса има и данас, а као што ћемо видети, у најновије доба нађени су трагови таквих друмова преко стеновитог земљишта у Босни. Вели

Сва су морала имати прописан

се, да су то римски друмови по угледу на грчке. Како где, ти су жлебови дубоки 5 до 7 см. а ширина око 15. Размак од средине до средине износио је код разних друмова од 90 до 160 см. Главни посао јелинских друмских мајстора био је усецање тих жљебова, и отуд се мисли, да је готово код свију народа усвојен израз „просецање друмова.“ На важним друмовима било је по два пара жлебова, дакле двогуб колосек. На згодним местима морало је бити услед тога мимоилазница. Кола су се морала на тим местима сачекивати. Природно је, да су та места била снабдевена гостионицама и одмориштима и ту је било живо. .

јелини су своје друмове строго прилагобавали земљишту. У том се они разликују битно од осталих културних народа старог доба, који су градили и усеке и ·насипе и галерије и кратке тунеле, да би своје друмове провели што блажијим падом кроз брдовите пределе.

Поједини друмови били су посвећени овом или оном богу с дубоким уверењем, да је тај бог тим путем ходио, и зато су дуж друма подизани рељефни споменици, који престављају поједине епизоде из легенде о том путовању.

Сваки такав свети пут имао је на свом почетку капију кроз коју су пролазиле литије о свечаностима Дуж друма било је по неколико постаја религиозног значаја. Друмови су сматрани као светиње. Зато су дуж друма као на неприкосновеним местима најраније сахрањивали своје мртве. Тиме се објашњавају гробови и надгробни споменици дуж јелинских друмова и отуд се датира и ограбивање гроба, јер је сваки морао закупити земљиште за гроб и добијао је на то убаштинење. Нарочито су раскрснице друмова биле почасна места за гробове као и друмске

светим и зато

капије.

Прилази ка храмовима као и простор око храмова или испред њих били су калдрмисани. Још се у Одисеји помињу калдрмисана тржишта,

Завршетак друма била је капија пред храмом.

Највише остатака од друмова и друмских мостова из тог доба има у Старој Спарти, јер су ти друмови имали и војнички значај. За владе тирана у Атиди саграђени су многи друмови са врло богатим склоништима за путнике. Од Атине полазили су широки друмови на све стране и везивали атинску агору с околином и са свима важнијим центрима целе Јеладе. Од овог средишта мерено је дужина сваког друма до важнијих места што је и данас преостало од Римљана.

ЈЕ

(наставиће се)