Српски технички лист

БРОЈ 9. У Београду 4. Марта 1907. год. год. ХУЛИ.

СРПОНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА. ет

Милак Марихкобић

ИНСПЕКТОР И ШЕФ У ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СЕКЦИЈЕ

Угасио се један трудан живот. Нестало је међу живима једног ветерана инжињера, После без мало пуних 28 година напорна инжињерског рада престао је да живи Милан Маринковић, инспектор и шеф У железничке секције. Судба је хтела да нам отргне драгог покојника, из и онако "слабих редова инжињерских баш онда када нам је његово дугим радом стечено искуство на грађењу и одржавању железница било ваљда најпотребније. Такав је сваки велики удар и он је зато и велики толико што долази, неочекивано и брзо, у најважнијем и најпотребнијем третутку!

Покојни Милан рођен је од честитих родитеља, 1853 године 29 септембра, у Турској Кањижи у Банату, одакле је још малим дететом прешао к нама у Београд, где је и зве школовање завршио. По свршоном техничком Факул. тету на тадашњој В. Школи ступио је у службу у Министарство Грађевина као инжињерски практикант, па је одмах затим, 14 априла 1979, заједно са г. ЏИ. Омедеревцем сада инспектором Железничке Дирекције, добио за подинжињера Ц класе.

Када се, по закључену уговору, у Министарству образовало железничко одељење са 5 инспекција, покојни г. Маринковић, као одличан раденик, буде, почетком 1881, додељен ПИ. железничкој инспекцији, где је остао све до краја 1884. године. Потом, по положеном инжињерском испиту, буде унапређен и премештен за инжењера округа нишког и све до 10. октобра 1892. остане у Министарству Грађевина, које као инжињер у разним окрузима, које као инжињер појединих одељења у самом Министарству. Чим је Дирекција Железничка прешла у државне руке, покојни Милан постане железнички инжењери у тој га је, служби, ето, и смрт уграбила.

Покојни Маринковић, као одличан инжењер, радиг је и на Катастру, као шеф дивизије, иу исто време био је наставник земљомерске школе и предавао је геодетска вежбања.

За време Српско-Турског рата, 1876, био је у тако званој торпедској чети, којом је командовао г. Љубомир Клерић, бив. министар просвете и професор механике.

Свугде, на сваком положају, покојни Маринковић био је у сваком погледу исправан и примеран државни службеник, коме су државни интереси и служба били нада све. Али присвемтом, као и над толкким другим ваљаним и способним инжињерима својим, држава је и над њим била и сувише тврде руке, и он је једва, након 48 година службовања, успео да достигље плату од 5000 динара

на годину.

Покојник је био члан Инжињерског Удружења, од постанка његова и не једном је, ранијих година, својим одабраним радовима пунио ступце Т:хничког Листа. Многобројна породица, жена и осморо деце, оплакују смрт нежног мужа и доброг оца; а српски инжењери осећаће још дуго и дуго сву тежину ненакнадна губитка за покојним Миланом. | Вечан му помен био !