Српски технички лист

= 70. <=

Наннадне понуде после јавних лицитација.

Од времена на време и опет се дешава, да разна државна надлештва по одржатим лицитацијама, узимају у обзир и поступак накнадне понуде по неког спекулативног надметача, било даје овај већучаствовас при лицитапији или не, а што иде на штету државнога ауторитета а доводи у сумњу 08биљкост надлежних извршних органа.

Кад су лицитације усмене, још би сеи које како могла трпити такова једна појава која граничи са злоупотребом, али, кад је лицитација тајна — офертална, — пракса накнадних понуда мора се најодсудније сузбијати, у интереву земаљског интереса материјалног м моралног. .

Овај одсудан поступак треба да важи једино кад имамо пред собом уредне, правилне и безазорне лицитације, за које државни органи могу знати да су надметачи били искрени и да се нису сложили да државу на овај начин уцењују или чак — шљачкају. За оцену понуда одбор, који преседава лицитацијама, има вазда пред собом, као тачку упоређења, предрачун. спремљен за лицитацију, месне цене и прилике; а кад со тиче предмета, који долазе са стране, има пред собом бар као основне цене, цене сировина према берзанском курсу, па евентуално, и резултат сличних лицитација у или ван земље.

Према томе изчезава бојазан, да ће се лицитован објекат преплатити. Кад се осети или примети да постоји споразум из међу надметача, на штету државе, цела такова лицитација просто неодобрава се и расписује друга нова.

Код нас се од вајкада »боловало“ од поднашања накнадних понуда, и министри, који су стизали да у ову врсту послова дубље зађу, борили су се нротив злих навика на томе пољу, одпуштавањем наредаба путем расписа, да се ни у ком случају накналне понуде не само не узимају у поступак него и да се у опште и не примају.

Зато се и чита, при објавама за лицитације, стереотипан став: накнадне понуде неће се узимати у обзир. Али при свем том накнадних попуда има, њихово име још није угинуло, значи да још има погодног земљи-

шта за њихово бујање нарочито ако је ту скоро било промене, у политици или ина ге, те може да наступи потреба вишег ранга да, се прекрше лепе и моралне наредбе на штету општих интереса.

Међутим, кад би надметачи, грађани ове земље или странци, имали пуно уверењ»з да ће се у свакој прилици поштовати начело о јавном надметању, наша би држава имала отуд највећу корист у материјалном, а још више у моралном погледу: Нарочито за инострансто, које у ери подизања нашег земаљског угледа, оштрим оком одмера сваки наш поступак, позитивна, и правилна опредељења по овим стварима, јесте од навеће важности. |

Није на одмет овде да се напомене да Србија и ако је балканска земља ужива у страном свету врло добар глас због тога, што се свуда зна да се при извлачењу погодака ваших 2, обвезница и Дуванских Лозова, та операција врши на најисправнији начин, који се да замислити.

Међутим, једна друга балканска држава, чије су Финансије иначе одлично сређене, изгубила је знатан део својега угледа, пошто су пронађене велике злоупотребе, у томе, што су главни и велики згодици вазда падалџ у део члановима одбора за извлачење погодака иди њиховим пријатељима.

Србија се мора дакле истаћи и најобјективнијим вршењем јавних лицитација и служити и у томе погледу за пример.

Нека нам је најзад допуштено да наведемо разлог, који су још 1885 године побудили тадањег министра грађевина пуковника К. Протића, да стане иа пут обичају поднашања накнадних понуда.

„Ове лицитације, по своме значају и уважности равнају сеу главноме онима, на, „којима се врше јавне продаје по дотичним „прописима закона о поступку судском у „грађанским парницама, и као год што при „овим продајама не вреде доцније. понуде, „исто тако и при лицитацијама о грађевинама »нема места доцнијим понудама,

»Међутам као што је познато, деша»вало се и дешава се врло често да поје»дини предузимачи, после свршене л!цита-