Српски технички лист

ВВ ЛЕ ЦЕКЕ.

Спајање новог са старим бетоном. Кад се на неку већ | Берлина преко Штокхолма иде за Петроград. Да би

стврднуту бетонску површину полаже нов бетонски слој, образује се једна спојница — фуга — који се мора сматрати з2 опасну, ако се не предузму нарочите мере, да се уклони сувише мали отпор која се појављује на додирној површини. Н. 5. Путезбопе, у Вајшиоге, Ма. У. 55. А. Каве Сезнпезјоп 5'гевћ 306: пронашао је једну смесу, која горњем циљу може да послужи. Та се смеса добија из угљеног тера, а употребљује се у место воде при прављењу малтера. Овим малтером у слоју од 3 до 6 милиметара, премазује се стара бетонска површина и одмах затим | полаже и набија се нови бетонски слој. Овакова спој, ница се не може разорити испирањем, тако уверава лист Епојасеемпе Меуз. Н. М. Снраћено путовање између Берлина и Петрограда. Сада се путује 31 час између Берлина и Петрограда у правцу преко ЕушКићпеп — а то је, изгледа, много за данашње прилике, и зато је покренута мисао, да се из

се то постигло има да се сагради железница, са електричном вучом, између Штокхолма и ВгеЏеђог или другог којег морског пристаништа на југу Шведске; између овога пристаништа и База 2-а одржавала би се стална веза огромним парним бродовима, а Берлин имао би се везати са овим последњим пристаништем такођер једном електричном железничком пругом. Даље, између Штокхолма и Або у Финландској успоставио би се нарочити парабродски саобраћај а Або и Петроград везали би се опет једном електричном железничком пругом, и тако би се с.овим новим распоредом и новим жртвама путовање скратило за 11 час. између Берлина и Петрограда а уједно би се на тај начин Штокхолдм довео у везу са Берлином и Петроградом на један веома подесан начин земља, по свој прилици принети велике материјалне жртве да се оствари тај пројекат г. 1сћегћ-а професора политехнике у П]Јтокхолму.

за Шведску и ова ће

Н. М.

Вести.

Члан Утемељач. Другови и поштоваоци пок. Косте началника жељезничке Дирекције жемеђу и»жињерима

Н Живковићг лећи му очувати трајну успомену уписали су га за члана Утемељача Удружања Срлских Инжињера и Архитекта са улогом од 130 динара.

Грађење пропуста на Изовитој бари, на путу БеоградОбреновац — Шабац · уступљено је Андреји Лончарићу — Брушији предуз. из Обреновца за 3749 — дин. ниже од предрачунске цене за 1287 јо или 68.04. дин. Плаћа дожав. каса 2303'52 а остатак округ ваљевски.

Грађе е објеката на путу Бујимир— Сврљиг уступљено је јовану Недељковићу из Алексинца, за 15364 дин. ниже од предрачунске суме за 15:18 или 0:109/,.

Оправка дрвеног моста преко Мораве на окр. путу Лесковац— Власотинце извршиће се овог пролећа по пројекту окр. инжењера г. Ч Младеновића.

Предрачунска је сума 1002,35 дин.

Оправка патоса на мосту преко реке Граца на окр. путу Ваљево— Ужице извршиће се овог пролећа по пројекту окр. инжењера г. Ч. Гагића, за шта ће се ускоро расписати лицитација. .

Предрачунска је цена 1966,9% дин.

(правка дрвенег моста прено Мораве код Милочаја на окр. путу Краљево— Мрчајевци, извршиће се овог пролећа по пројекту окр. инжењера г. Ј. Видановића.

Предрачунска је сума 5977,13 динара.

Пропуст од ојачаног бетона он 4,—- то. распона саграпиће се по пројекту “. г. ПИ. Димића и К. Букавца, пре-

ко реке Милошевице на путу Дуваниште — Косовац, за. шта ће се ускоро расписати лицитација.

Предрзчунска је сума 5485.68 динара.

Проширење државног пута М. Пек—Благојев Камен на месту зв. „Јовац“ и „Котумошуље“ уступљено је у извршење Ристи Јовановићу предузимачу из Неготина за 30550 дин. ниже од предрачунске цене за 1673,46 дин. што чини попуст 5,1989/..

Грађење зграде за среске станове у Прељини окр. рудничком уступљено је Петру ЈБутићу из Г. Милановца за 36990 дин. ниже од предрачунске цене за 674,98 дин. што чини попуст 1,799/,.

РИТУ Благајникова пошта.

Положили су претплату на лист по 20 дин, г.г, Окружни одбор округа нишког, Суд Општине гра-

· да Ниша.

ОР О дина рата

Душан Цветковић инж, мајор из Ниша, јЈо:иф Ковачевић професор из Београда, Света Влајковић столар из Београда, Официрски Дом из Београда, Цветан Антић предузимач из Стубња, Михаило Кнежевић инжењер из Ковиљаче. ров Бин

Младен Савић предузимач из Ниша, Антоније Васиљевић цртач Општине Београдске, Карло Милер агент из Београда и Живорад Николић техничар из

Београда.

Еласвик за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Мих, Ј. Валента шеф инжењер општ. Београдске. Одговорни уредник: Нестор Манојловић, начелник Минист. Финансија у пензији. Ресавска ул. бр. 69. Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд. Узун-Миркова 4.