Српски технички лист

ПНЕ а

СИМПЛОНСНИ ТУНЕЛ.

(Продужење.)

Ово је био можда. најинтересантнији део зидарских радова, и зато је оправдано да се на томе мало задржимо. Попречни пресек тунела за тај део под великим пр:тиском готово је круг око 6 метара пречвика, око кога су зидови дебели 178 до 97, метра који се у основи спајају у једну зидну масу. Раскопани профил према томе има на тим местима висину од 10 метара и ширину преко 9 м. Сви су зидови израђени од тесаника од гнајса огромних димензија. Свод је у четири слоја у малтеру од нарочито бираног цемента. Главна је тешкоћа била да се за време зидања стена добро подупрв. Није се могло ни мислити на потпуно раскопавање профила одједном иако је ова кратка деоница била подељена у 15 прстенова и ако је само по један прстен од 2,5 до 3,00 метра дужине узиман у посао. Али нема те оплате, којаби била, у стању да издржи притисак земљишта док би се прстен озидао. Зато се сваки прстен морао израђивати парче по парче. Кроз бокове гвозденог поткопа просецали су длетом уске просеке а из ових уска окна до самог дна будућег вида. Ове су уске просторе непрестано подупирали спреговима па су најзад раскопали испод поткопа простор за темељ који је озидан одмах џиновским зидом од 3 метра ширине 'и дужине и 9', метра висине. На тај се зид сад ослањао поткоп и на ову су се зидну масу сад могли ослањати други спрегови за подупирање. Сад су се тек усуДали да раскопавају бокове при дну и да озидају Фундаменте за бочне зидове, које су после довели у везу са прво поменутом зидном масом тако, да'заједно чине целину. Затим су тако исто пажљиво отпочели озиђивање бочних зидова а простор између ових и раскопаног окна, испунили су привремено зидом да би се спречило извијање ових бочних зидова. Овако су бији сви прстенови у овој опасној деоници и извршење је трајало више од годише дана и ако се одједном радило на више места. При том је било наравно неизбежно ремећење рада и застој услед живог саобраћаја који се морао вршити кроз овај поткоп обложен гвожђем. Још је сад остало да се раскопа горњи део профила за свод.

Ако би се хтело да се цео простор одједном озида, било би потребно раскопати око 40 та“ изнад доњег поткопа и имало би се подупрети око 20 до 30 та земље. Ово није било могућно у земљишту овако непоузданом и с овако великим притиском.

извршени

Зато се и овде морало прибећи делимичном раду који је тако скуп и толико времена изискује. Зарад тога су раскоџали само толико да се могла уметнути озидана лучна скела која се ослањала на провизоран зид између бочних зидова и бокова поткона.

скела и зид испод ње извађени су чим је који део тунела довршен. Овај провизоран свод, који је служио као скела довољно је био јак, — читав метар дебљине — да се без бриге могли на њ ослањати подупирачи којима се подупирало земљиште пошто се раскопало зарад израде теменог свода. Рад око тога вршио се с обе стране и сав посао око засвођења тунела довршен је за пола године до Божића 1903. г,

Свако довршен а још нерашчишћен део тунела на тој опасној деоници изгледао је као уска цев обложена троструким омотачем. Најпре су извадили гвоздену облогу поткопа. Бокови његови били су најразличније извијепи и искривљени; затим су пажљиво разрушили привремене бочне зидове и привремени свод и на тај начин најзад расчистише тај део тунела, који је стао толико мучног рада и грдног новца а који је сад толико јак, да сигурно неће попустити ни под нај јачим притиском који би се у земљишту могао појавити. Ни дуга посматрања чињена почев од 1908 године па до предаје нити савесни и до крајности брижљиви преглед џри предаји не показаше никаквог трага о поремећају тог дела тунела нити се приметише и најмање пукотине у зидној маси. Исто тако је' неповређен и гвожђем и бетоном обложени део поткопа бр П потпуно здрав и неповређен.

Међутим, за време доклв се вршио овај рад око раскопавања и озиђивања ове опасне Авонице, продужен је рад на пробијању поткопа и тај је рад напредовао тако, да је изгледало као да су и за јужну страну наступили бољи дани, да је главна препрека савладана. Одмах иза опасне зоне појави се врло згодна стена у којој је рад тако напреловао, да је за недељу дана пробијено 63 метра поткопа, дневни напредак достигао је појединих дана 10—11 метара што је до сад нечувен напредак, Али на жалост, успех није био дуготрајан. Док су се још Ддовршавали описани радови у опасној зони,

јавише се већ у поткопу нове тешкоће. Али

пре но што. пређемо на тај дво рада, потребно је да се вратимо на радове у поткопу са северне стране,

(Наставиће се)