Српски технички лист

ТА

ЕКономиг и сошијална улога питењороба,

Г. Машмее Већот, рударски инжењер, постављен за професора на Есоје зпрешеџте дез Уутев, у Паризу, држао је значајно приступно предавање о економној и социјалној улози инжењера, које ми у изводу саопштавамо нашим читаоцима.

Пре свега две дефинције.“

Политика економија јесте наука о законима ко: јима подлеже човекове тежње да се задобију и'уживају сва добра која му природа не даје добровољно.

Социјална економија јесте вештина која има' за циљ да поправи узајамне односе послодаваца и вршио-

ца послова, као и материјалне и моралне погодбе код.

раденика. —' Главна подела предмета што проучава социјална економија мора бити таква да га обухвата потпуно. који се подела врши има за ониз економских Те појаве

Начин ' на сновицу читав показују све своје сложене облике тек кад се људи прибирају у породице па затим у друштв'. Сваки поједрнац човек, пропзеоди и троши, то је ван спора, али подела задатака и комбиновање свих напора доводи до зближења. Размена потиче услед осећаја, који имамо, да су израђевине савршеније, кад их ради томе послу вично лице, и услед старања да набавимо неки

појава.

предмет у размену за наш производ.

Опремљена израђевина не остаје у рукама њихова творца све до часа када ће се потрошити те отуд имамо дромеш. Удружени појединци 32 производњу морају да учине међусобом поделу рада и прихода, те тако нам се указује феномен о гобели.

Производња, подела, промет и потрошња, то четир одељка економне политике.

Кед се проучава питање о прогзводњи може се говорити о раденичким удружењима, и распоређивању рада; претресајући питање о подели намеће се проуспоразумевању Су.

чавање питања о заради, штајковима, и изборном суду, о заштити раденика, п односима између послодаваца и раденика, о учешћу у чистој добити, о кооперативним друштвима за производњу или за рад Аналишући питање о промету, долази се на разлагање о функционисању популарних банака, то јест о популарном кредиту и земљорадничком кредиту. Најзад кад дође реч на пошрошњу може се. говорити о појединачном и заједничком старању у случају болести и смрти, о разним начинима осигурања

Овим није исцрпенс све оно чиме-се бави социјална економија, само је наведона основна њена подела.

Економна политика сачињава једну науку, а свака наука заснована је на појавама које постоје и које су скопчане међу собним односима — и претпоставља да су односи, који привезују појаве за узроке стални, који су их произвели, ите везе зову се: закони.

Ми збиља имамо еконочних. појава и економних закона, О једне стране види се учешће физичких, умзих и моралних сила, које човек ставља у службу да

_би задовољио своје потребе; с друге стране видићете да ће истоветни узроци произвести и истоветне еко-

«

номске резултате; ми бележимо, на име, законе о замени, јединачним ценама, о понуди И о тражњи.

Економна политика много је старија од социјалне. економије: она датира из ХУП века, доба монетарних историчара. Пронапасак златних и сребрних рудника, у Америци изазвао је постанак првог еконвомног си“ стема, по коме се сматрало да су племенити метали једини израз богаства. Следећег столећа овај меркантилан систем, напали су тако-зване физиократе, који су сматрали да је природа једина која производи 6богаство, Ову теорију оборио је Адат Ут ћ у свом делу, Испитивања о природа и о узроцима који стварају богасшва код народа које се џојавило 1776 год. и тиме дао економној политици њену ссновицу начело,

Социјална економија датира од новијег доба. Она се појавила први пут заснивањем интернационалног друштва за проучаване социјалне економије у 1856 години, чиј је творац Ке Рћу.

Економна п социјална улога инжењера. Одмах с почетка мора се учинити бигна разлика између еко-

номне и социјалне улоге и економног или социјалног

рада гнжењера.

Економни инжењер или социјалан инжењер јесте техничко лице које ради, не на механичким справама, на применама хемије, електрицитета, на рударству, металургији или железницама — него на економским комбинацијама у првом, а на социјалним установама у другом случају. Економни инжењер јесте индустријалац или трговац, који познаје све он од чега зависи економна. будућност једног предузећа. Ооцијалан инжењер то јг активан социјолог, који у појединостима познаје

' основна начела према којима се може ујемчити мир

у односима између послодаваца и раденика, па за тим остварати. поправка раденичког стања.

(ве све врсте инжењера већ постоје и то у нкемачкој има економних инж њера, у Северној Америци и Енглеској социјалних инжењера.

а. У немачкој врши се сада образовање економних инжењера на два начина. По једном, каоиу Берлину, на полетехници има оделења за административне инжењере. То су инжењери који су упознати не само са правном и административном науком него и са економном политиком, индустријским и финансијским

књиговодством.' По другом, економна настава следује по. довршеној техничкој школи. Тако академија за со-

"цијалне и трговинске науке у Франкфурту на Мајни,

установљена 1901 године. И Виша трговачка школа придодата политехници у Ахену, покушавају да образују не само трговце и правнике него и инжењере, образујућли даље не ученике техничаре, него већ свршене техничаре. !

Ова два наставна начина допуњују се: други начин подесан је за потпуно образовање. зрелих људи, који су политехнику свршили, па их је поука прахтичног живота, навела да се специјалишу у економној

струци.

б. У Северној Америци образовање социјалног инжењера врши Лигу за социјалне послове (Реарце: Тог Зоста] Бегујсе) којом управља г. Вотап. (Наставиће се)