Српски технички лист

БРОЈ 10. У Београду 11.

Марта 1907. год.

год. ХУШТ.

СРПОНИ

ТЕХНИЧНИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Требају ли нам страни инжењери за грађење железница

Наша отаџбина постоји као самостална држава сразмерно кратко време, Па и ако је инжењерство једна од оних културних тековин“ целог човечанства, чији Фактори од вајкада стално утичу на развитак земље у којој су; и ако је инжењерство потребно и држави без самосталности, јер и у тим земљама требају инжењерске услуге не само освајачу но и потлаченом народу: ипак се у потлаченим земљама не може развијати енжењерство онако, како то бива у самосталној држави. Синови потлаченог народа ретко или никако не дођу до положаја. инжењера. Зато је у младим државама и инжењерство младо. Тако је било и код нас.

Чим се српска држава почела снажити, почеде су се у јачој мери осећати потребе за културним установама, које се могу развити само радом инжењера'и оних техничких струка, које су с овим у вези,

И, како с почетка није било Срба, који би се одали техничкој струци, Србија је морала позајмити инжењере и техничаре са стране. Али св одма постарала да и својим синовима пружи прилике, да се одају техничкој струци.

Полако али стално Срби техничари заменули су готово све странце. Сад можете готово на прсте набројати оно неколико инжењера страних народности, који су јошу Србији.

Тако је било не само у Србији но п у свима другим државама. Некад су, на пример, Французи били уверени, да нико други не уме извести железницу, до једино енглески инжењер. Доцније је у Немаца владало убеђење, да железницу уме израдити само Француз. И тако редом.

Кад се код нас градила наша главна железничка пруга, ми смо имали француске инжењере за трасовање и извршење а немачке за контролисање пројекта и извршења. Али су одмах тадашњи српски државници

поред Француза и Немаца увели у ради знатан број Орба инжењера, који су махом тад једва били изашли из школе. Ти су људи своју у школи стечену теоријску спрему допунили том приликом и задобивеним искуством. Али је тих људи, с правом ћете рећи, из дана у дан све мање Један по један ветеран оставља нас, А поред тога српска унеколико јужњачка — раса брзо клоне, брво се у раду пстроши. Писац ових редова познаје неколико инжењера, који су једва, претурили 40 година старости и који сами за себе веле: да су сувише стари затеренске радове, зато нека иду млађи. И најзад српска држава за то врвме, од како је свршена главна пруга, није саградила, тако рећи, „ни аеколико километара железнице. Услед тога није било могућно изобпазити млађе инжењерске генерације и с практичне стране. Цео рад железничких инжењера био је сразмерно мало плодан. Које услед незгодне организације саме железничке дирекције, које услед страховите партијске борбе, која нас је прождирала, рећи ћете можда с правом, свео се рад железничких инжењера па то, да многи секциони инжењери додељени одељењу за одржавање пруге броје колико има где натрулих прагова.

Одељење за грађење постојало је готово само по имену, пошто ћете рећи, да оно неколико километара израђене железнице уског колосека, готово се не може рачунати у озбиљан рад.

Према свему овом, на први поглед рекло би се, да наши инжењери неће бити у стању извршити сразмерно доста тежак задатак, који им је додељен решењем скупштине, да се за сразмерно кратко време изради око 600 километара споредних пруга уског колосека. Јер за сваки посао треба поред потребног знања имати и умешности Џа тако и при грађењу железнице. Искусан инжењер,