Српски технички лист

која је градио много километара железнице у разноликим пределима, радиће и брже и боље но ма како теоријски образован инжењер, који сад први пут улази у самосталан посао.

Па ипак, ми не мислимо, да српски инжењери неће бити у стању да добро и савесно одговоре свом задатку. Удруженом снагом окружни могу — то смемо поуздано тврдити — сасвим правилно извршити и радове око трасовања и пројектовања као што могу и правилно руководити и надзиравати радове око самога извршења. Јер има људи, који су до сад показали шта вреде.

Има људи, који су као окружни инжењери трасовали и извртили на стотине километара друмова у разнолаком терену, који су извршили велики број мостова и грађевина, те су на тај начин, поред своје школске спреме, стекли и практичко искуство потребно и за грађење железница. Има желевничких инжењера, који су вршећи радове око одржавања већ готове пруге и радећи при извршењу ово неколико километара, пруга уског колосека, које су већ извршене и које се сад извршују, као и при студијама трасе читаве мреже, за нове пруге прибавили драгоценог искуства у железничким пословима, не само у позитивном већ и у негативном смислу; т.ј. не само о том, како треба, но и како не треба градити железнице.

Можда ће услед необилате праксе наших инжењера први радови коштати више но што треба, али то ипак не треба да буде разлог, да се позивају сгранци, јер ће посредпа корист од те скупоће бити већа но тренутна штета.

Врло се често истичу Јапанци за пример, па да учинимо то ими. Писац ових редова био је лично у фабрици Нагког у ЗЊегктаде код Ођетацзеп-а на реци Руру, кад су 1887 године у ту Фабрику дошли први планови за гвоздене мостове, које су пројектовали млади јапански инжењери. Ти су пројекти били погрешни, тако, да Фабрика није хтела гарантовати за повао, ако се не буду чоправили. Јапанска влада извештена, о том, одмах пошље те младе људе, да под упуством проф. Кгоћп-а, тадашњег техничког директора фабрике, изврте нужне измене, На тај су начин млади инжењери добили прилику, да своје грешке увиде и поправе. А само се на тај начин може напредовати. Природно је, да су ти мостови услед тога много скупље стали, али се та штета. доцније накнадила. Неумешност није грех; грех је нерад и несавесност и грех је не хтети своје погрешке увидети и поправити.

и железнички инжењери.

18 —

Да би се постигло, да српски инжењери одговоре потпуно свом великом задатку, они на челу железничке управе треба да буду широких груди и свесни свог положаја пуног части и одговорности Треба најпре да одбаце све своје партијске рачуне, да забораве све своје личне наклоности и мржње, па да постављају сваког на своје место. Они су већ до сад имали прилике да се увере, како се на овим деоницама пруга у раду не напредује у корак.

Док један шеф секције на својој деоници од 15 километара није до данас доспео да преда предузимачу све потребне планове, дотле су други давно већ своје много дуже деонаце довршили, а други довршују, а потребне планове давно и давно су предали. На једној таквој прузи већ и возови путују

Тако унапредак не треба да буде. Треба жртвовати љубимце на олтар општих интереса. Добре, вредне и способне раднике не само да не треба потискивати, но их треба прибирати и унапређивати, па ма они били и из противног политичког табора. Не треба стварати котерије нити поверавати посао неспособном или нерадном па ма он био

„први љубимац и најватренији политички или

лични пријатељ.

У ' овако важном културном послу потребна је памет и радна снага свију способних и вредних синова; потребан је савестан интензиван заједнички рад. А памет, вавесност и вредноћа врло се. рђаво и нетачно мере партијским мерилом и мерилом личног пријатељства.

Према наведеним разлозима ми бисмо се могли сложити с мишљењем да се доведу инжењери са стране само у два случаја:

|. Ако у Србији нема довољан број инжењера на расположењу, и

9. У случлју да се појаве какве ванредне тешкоће у раду, којима наши инжењери не би били дорасли. Али тада би страпи инжењери светског гласа били потребни само за експертизу.

Ово последње не треба да нас изненађује. Србија је мала земља, до сад није имала Бог зна каквих великих радова, на којима би се могло стећи ванредно искуство.

А сад та кажемо још неколико напомена, и о натем техничком факултету. Професори те школе махом су људи, који су свршили технички Факултет и код нас и на страни, Махом су имали и своју инжењерску праксу, пре него што су дошли на та места. Ну све

"то не би била гаранција, да су они доиста

добри и способни наставници. Али се њихов рад у школи и способност могу оценити посредним путем. Треба испитати: