Српски технички лист

дно:

наслоност, да злоупотребе своја права, не водећи рачуна о одговарајућим дужностима, којима подлеже.

И сами њихови синдикати временом и упражњавањем слободе постају мудри. Имајући пред собом осетљиве карактере, потреба налаже, да се критика врши посредним путем: пре прекора ваља одати неку хвалу и шеф мора да вреба такову подесну прилику, која ће му послужити да искаже своје куђење.

Инжењер и раденик морају се, дакле, узајмно познавати.

Инжењер треба да познаје способност свог радника, те да му повери посао, који одговара његовој снази, исто тако мора да упозна и његов каректер и "укус и да докучи шта му је одвратно, те да би о свему томе могао водити рачуна при распореду рада, оцени његових поступака и при кажњавању кад учини неки

преступ. С друге стране, нужно је да раденик познаје својега шефа, те да схвати значај његових наредаба, похвала и покуда. Да раденици упознају свог њера, овај мора да им се приближи и да с њима разговара, да се заинтересује за њихову породицу и покрајине одакле су, па и да им понуди и чини извесне услуге, те тиме разори неповерљивост, која раздваја раденике од послодавца.

инже-

Шеф индустријског предузећа дужан је да даје пример у заповедању, а инжењер мора да претходи примером у послушности, он никад не треба да врши без воље добивене налоге, а кад наиђе на непредвиђене тешкоће, ни чим не сме то да ода пред раденицима. (Наставиће се)

СИМПЛОНСНИ ТУНЕЛ.

(Продужење.)

Први поткоп северне странв достигао је у јулу а други у августу 1903. године до највише тачке, — до грбине тунела — на километру 9,570: И док су оба поткопа пажљиво прокопавали у успону, дотле су у позадини баш били на извршењу тешког и важног рада. Од километра 8,800 почиње велика мимоилазница у близини средине тунела. На том месту требало јеи поткоп П раскопати па цео профил тунела и спојити га попречипм озиданим тунелом о главним. Већ смо по' енули како је било тешко одржати хоризонталне слојеве стене да се за време озиђивања свода не сруше у самом главном тунелу. Можемо лако замислити да је тешкоћа била утолико тежа сад кад је требало на споју попрзчног и главног тунела рушити много шире просторе, подупирати их и подзиђивати. Зато су и овде морали и раскопавање и озиђивање вршити у уским прст еновима и под јаким спреговима за подупирање. На појединим местима за прелазе била су потребна три свола од 6 метра висине и 2—7 метара ширине а између ових морали су бочне зидове изидати оздо, пошто је стена била непоуздана Бат на самом споју главног тунела и попречног просека било је сводова од 11,70 ширине и 7,50 т. висине што је изискивало такође сразмерно већу просторију раскопавања. При томе је и сам под морао бити чврсто изидан с тога што је било опасности за потисак оздо. Тешко је себи створити јасну слику ових огромних грађевина извршених дубоко под земљом За време тих радова бивало је, да се под тунела издизао п услед тога се јављале местимице дубоке и простране баре, па се с тога морало бегати на више са

висине будућег темена тунелског,

свима спроводницима за воду под притиском, за воду за разхлађивање ваздуха као и за одвођење употребљене воде из главног ! упоредног поткопа. Њих је требало сем тога поставити на сигурно место како не би били повређени јер је од њих зависила судбина целог напретка рада. Возове пуне раздрузгане стене морали су провести баш кроз то радилиште, инсталације за хлађење и проветравање морале су сеу толико боље одржавати у колико је наступала већа топлота стене услед врелих извора, који су се појавили били, морали су се по три четири пута, смењивати раденици и изводити напоље и доводити унутра, динамит се морао преносити, све је то морало прођи кроз поменуто радилиште, где се готово у води морало вршити и раскопавање огромних маса и озиђивање дебелих зидова.

Није мања тешкоћа била ни само даље раскопавање поткопа. Од гребена почев треба тунел да добије пад у супротном правцу требало је дакле с поткопом силазити се место као дотле што св ишло у успону те је вода могла отицати . уназад. Међутим сад је требало радити у сусрет води, која није могла отицати.

Први поткопџ бр. 1 могао се још на пзвесну дужину продужити у благом успону док не би доспео својим теменом у теме тунела, пошто ће се доцније и онако имати да прошир:. до пуног профила у висину за 8—4 метра. Успон је усвејен тако мали да је вода таман могла уназад отицати, (У ов на 400 м. дужине. Али кал се доспело до морало се поћи с поткопом наниже. Решили су се да га спусте с падом 95 те да се на 900