Српски технички лист

Тар =

Кад се расмотре напред изложени одобрени кредити на јавне грађевине у периоду од 88 година онда се види, да је прошле године био одобрен исти кредит колики је сада предложен, а мањи кредити били суу годинама 1876.,—77.,—78. 1909. и 1903, дакле у остале 32 године увек су били већи кредити, но што је сада предложен. Мак и после рата са Турцима за ослобођење, када су држава и. народ били економски и Финансијски исцрпени, био је на јавне грађевине одобрен већи кредит, но што се сада предлаже.

Кредити на јавне грађевине место да се стално повећавају, они стално опадају, после 38 година предлаже се за 109000 динара мањи кредит, и то онда, када министар Финансија нарочито наглашује, да у државним касама има огромну државну готовиву.

За минулих последњих 38 година министарство грађевина имало је за јавпе грађевине одобрених кредита, свега за 20 547 591,83 динара, али је и од одобрених кредита морало правити уштеде, међутим, буџет мини старства војног само за ову једну 1907, годину предвиђон је са 20507 825,16 динара, дакле само за 40000 динара мањи за једну годину него за грађевине за 38 година.

Чему нас води овакав рад, какав ће плод донети и зашто је то такор Овакав рад несумњиво нас води рђавом завршетку, јер, због оскудице материјалних срестава наши ће се путови и даље како тако одржавати кулуком, али ће мостови и остали вештачки радови почети пропадати, а чим то наступи путови ће постати несигурни, непоуздани, саобраћај тежак, испрекидан па можда и немогућ.

А када путови постану рђави | и непроходни, онда нам је узалудно, што смо на

војску давали по 20 милиона годишње, када |

та војска не може да оде онамо куда треба; залуд купујемо топове када их ке можемо однети и одвући куда треба.

Ништа нам не вреди ни што градимо железнице и трошимо на то милијоне, кад допуштамо да нам пропадну приступни путови тим железницама, и кад нећемо да створимо могућност, да железница буде приступачна. привреднику, трговцу и индустријалцу.

Богаство у привредним производима губи своју вредност чим нема пута и могућности за извоз. Вреди ли што сељаку добар коњ или во кад на првоме мосту заглави и сломи ногу између трулих и покрханих патосница, или се удави бродећи реку кад нема моста.

И поштански је саобраћај немогућ по рђавим путовима, а данашњи промет и тр-

говина апсолутно се не да замислити без поште.

Државној управи такође су потребни путови, јер њезини органи треба да су у могућности, да у свако доба и на свако место сигурно и брзо стигну.

Најзад и за народно образовање потребни су путови Мешање, размена мисли, посматрање веома јако утиче на душу народа. Наш народ неповерљиво прима оно што сам није видео и опипао, за то му треба дати добре и јевтине путове, да би могао што више проћи и видети им научити се доброме и корисноме.

Стварајући саобраћајна срества техника највише и нај јаче помаже културни преобра жај целога друштва, тако је у целоме свету, тако треба да буде и у Србији. Цео свет обраћа велику пажњу и помаже развијање саобраћајних срестава, али код нас није тај случај, то нам нај јасније говоре напред исписане цифре.

Овака равнодушност или тачније речзно немар и потцењивање техничке струке у последње време необјашњиво је. Једино се даје тумачити тиме, што струка нема својих преставниха у Народној Окупштини, јер она тројица, који су тамо, бацили су се на високу политику, за њих су ово ситне ствари, али нека не забораве, да ће се овај нвмар кад тад, а то неће дуго трајати, светити држави и народу.

Вечита, претерана и неоправдана штедња на грађевинску струку већ се у неколико свети. Осећа св веома јака оснулита у инжењерима. Сем овога, стално се понавља, да српски инжењери нису дорасли послу, који им се пове'ава — грађењу железница. Ми са гнушањем одбијамо овај неоправдани и лажни прекор, а што се такав прекор могао у опште појавити заслугу имају колико министри — нарочито грађевина, толико и Народне Скупштине.

Ни министри ни Народне Скупштине нису се постарале, да инжењерима даду бар толику плату, да се могу снабдевати скупоценим делима и стручним листовима, из којих би могли сазнати најновије тековине техничких наука; а те су тековине тако многе и неисцрпне и свакога дана јављају се све нове и нове.

То питање и данас стоји отворено.

Некада су Народне Скупштине одређивале бар помоћ Инжењерском Удружењу, тако:

у години 1891. динара 10 000.» » 1892. Ј » 8 000.» » 1893. » 5 000 —