Српски технички лист

== 67 =

у години 1894. » 5 000.» на 15 1895. » 5: 000 » » 1896. » 2 000.>» » 1897. » 2 000.» » 1898. » 2 000,» » 1 899. » 2 000. » » 1900. “ 1 200. » » 1 90 | . » 1 900. === » _ 1903. % 400.—

из те субвенције штампао се Српски Технички Лист, који је за стручно образовање орпских инжињера чинио веома много. Данас ни тога, нема, и ако је багл.та помоћ била оправдана, јер је сва трошена само на стручну књижевност, која благотворно утиче на образовање и спрему инжењера, од чега ипак највише користи има држава, јер што је инжењер спремнији у толико су послови бољи и јевтинији

Да је та помоћ била стална и обилна као прве године и да су се надлежин постарали, да осигурају инжењере, неби данас нико имао дрскости да на српске инжењере баци клевету и поругу, да нису дорасли

сноме позиву, нити би се данас осећала оскудица у инжењерима.

Упућујући ово неколико редака народним посланицима, ми их молимо да се не оглуше, нека само расмостри и промисли сваки од њих шта све треба и има да се уради у округу, који га је изабрао, па ће се сваки од њих уверити, да предложена сума од 318 000 динара није довољна ни да се посвршавају сви послови у једноме округу, има округа којима треба 3 до 4 пута толико, а шта се тек може учинити за целу Србију.

Кад већ министар грађевина и министарски савет нису имали храбрости, да предложе бар приближно довољну суму за јавне грађевине, онда је дужност народних посланика, да при специјалном претресу буџета код партије 388. на грађевине на суву и на води предложену суму од 318 000 динара бар удвоструче: ако се при томе сете и Инжењерског Удружења ми ћемо им бити захвални, а уверавамо их, да ће бе овај издатак народу стоструко накнадити.

К.

О значају друмова ненад и сад.

•

Ширина друмова била је прописана законом на дванаес таблица и износила је 8 римских стопа. На овој ширини могу се мимоићи Двоја кола. Размак точкова на осовини износио је 3 стопе,

Путови којима „су могла проћи само једна кола звали су се асћиз и ширина им је 4 стопе.

Под именом 1фег били су друмови за пролаз коњаника или пешака, ширина им је била 3 стопе,

Зепшае назвали су стазе који су биле само 155 стопу широке. ПЕВЕ,

СаЏев звали су брдске путове за прогон стоке.

Главни римски друмови почињали су од Рима и доспевали до границе царства у Италији.

Њих је било на броју 10. 1. Уја Ацтећа 2. Уја Сода 3. Ула Катица 4. уја. Авпца 5 ула Бааша 6. У Тршипа еј Мајема 7. уја Гађтсапа еј Гата увка5 8. Уја ГаЏпа пота. 9 уја Ара 10 уја Тгајапа.

Трајанов и Емилијев друм нису почињали од Рима али су их ипак рачунали у главне друмове.

Где год су ван Италије допрли римски легиони свуда су саграћени путови. Трагови тих римских путова има по Галији, Германији, Британији, Шпанији, Африци, Сирији, Малој Азији, Грчкој, целом Банканском полуострву и дуж Дунава.

Да бисмо лакше схватили целокупну мрежу друмова узећемо поделу коју је извршио 5ферћап у својој расправи о саобраћају у старом веку, Он је све друмове поделио у пет група; .

(наставак)

[ Група Рим— Африка.

Друм је почињао од Рима па водио преко Капуе у Кћеепип отуд се морем прелазило у Сицилију и Картагену. Од Картагене пружао се друм дуж афричке северне обале све до Херкулових Стубова (Гибралтара) и спајао се са шпанским друмовима преко мореуза.

Други крак се опет пружао северном обалом на исток до Александрије и Рејизнши-а. А од Александрије

полазио је један крак југу до Шегавусапттов-а ка старом Египатском друму с којим је и спојен.

Друга група Рим-Азија

Рим-Капуа-Бриндизи-па прелаз преко јадранског мора (Отрант) у Ругтћасћ (Драч). Ту се друм рачвао; један је крак допирао на југ у Тесалију и Грчку а други, уја ЕспаЏа на исток преко тракијског Хер-

зона у Цариград (Вузатијш). У Азији се гранао у главном у три гране:

а) ка Јерменској до Рћач-а; 6) До Еуфрата;

в) Кроз Сирију до; Суеца где се спаја с групом Афричких друмова.

Трећа група:

Рим—Дунав—Византија

И овај је друм полазио из Рима па преко Ајплапиа-а и Адшеја корз Истрију, Панонију, Мезију и Тракију у Византију, а отуд преко Боспора у „Азију.

Четврта група: Рим-Шпанија, Од Рима на Чиви-

та-векија Пизу, Ђенову, Маза а, Магђо и преко Пиринеја у Шпанију.