Српски технички лист
али
Пета група: Рим-Галија на Британију и Германију
Полазио је од Милана преко Алпијских прелаза. у Галију, Британију и Германију.
У првој грипи био је прослављен друм уја Ара који су песници називали Краљ друмова. Овај је друм водио најпре од Капуе преко Неапоља, Херкуланума и Помпеје у Нукерију али после катастрофе у 79 год. по Христу која је порушила и затрпала Херкуланум и Помпеју, пут је проводио преко Ноле у Нукерији идо Беспша-а. Одатле се лађом прелазило у Сицилију у Месину. У Сицилији је бипо врло много добрих друмова. Глави пут прлазио је кроз садашњу варош Палермо у Либибеуму. Одавде је провоз до Картагене трајао 24 сата.
Западни крак афричког друма од Картагене био је дугачак 249 римскик миља и пролазио је кроз Норландију и Марвитанију до Херкулових стубова. Отуд се и превозило преко мореуза у Шпанију.
Источни крак полазио је од Картагене преко Хадрументума, Ататов, Сучене у Александрију и био је дугачак 314 миља. У Александрији спаја се с путем уз Нил до Шегазусаштов-а на граници римског царства с Етиопијом. У месту Котћоз-у рачвао се пут један ка пристаништву Муоз-Ногтов а други ка Вегетаев на Црвеном мору, |
Од Александрије продужавао се пут на исток преко Суеца и везивао с путем у Антиохији.
Група друга. Друм је опет прслазио до Капуе по уја Арја а отуд преко Беневента на Венузију и Та: рент па на Бриндити свега 76 миља. Отуда се прелазило у ОПашттћасвћлии (Драч) па на исток кроз Епир, Македонију и Тракијуу Византију (ла КопаћЏа). Додиривао је ове вароши: Негасбјеа, Едавзза, Рећа, Тћевзајотсе и РЕШрр. Друм је биз врло жив. (Од овог се друма одвајаху друмови у Грчку. Један је крак пролазио поред Аројопа, Пеђрћ; Когопва и Тиву у Атину. Други од Реја преко Ларисе и Фареалв кроз Термопилски кла-
нац опет у Атину. Трећи крак ма Еспаа одвајао се
у Тракији преко Арћтофшеја и Галипоља у Херзонес. Овај је друм имао тако велике успоне да кола нису могла никад путовати. Од Херзомеса прелазило се морем преко Дарданела (Нејезропф) ка Гаттрзакиз у у Малој Азији
у Атиохију. Од Антиохије рачвали су се путови ка Еуфрату и кроз Сирију до ОСуеца. Овај сиријски пут додидаривао је вароши: Глофева Вегућиз, 1доп, Т:-
игиз Јорре, Азсајоп (ада и Рејазиш. рачвао у много огранака.
Група трећа. Ова се нас највише тиче јер су друмови те групе пролазили и кроз срце садашњих српских земаља. Од Рима се путовало најпре ка Арминиуму друмом који је саградио Консул Фламиниус. У Арминијуму се настављао који је достизао до Медиоланума (Милана) додирујући вароши Вопопа (Болоња), Мита (Модена), Ратта и Рјавета.
У Модени се одвајао пут на север ка Верони па одатле излазио на друм Мефојапши-Адшеја.
Од Аквилеје водио је Далматински друм преко Заопав, Ердашив-а ка Ералив-у или Риттђасћнип-а, да се споји с друмовима предходне групе.
Од Вероне се одвајао северо-западни пут ка Апопзба. Улфевогтип (Аусбург А у североисточном правцу одвајао се пут до ушћа Ческе Мораве у Дунав до Саттшит-а. '
Од Сатпша-а силазио је друм низ Дунав ка Уадађопа (Бечу) и ка Каптвасшт-у чак до Северина у чијој је близини био Трајанов мост преко Дунава. Одатле су се рачвали друмови пе садашњој Румунији
Главна артерија Адшеја Вузапх (Византија) пролазила је поред Филипонопоља, Адрианопоља у Никеју.
Група четврта друмова везивала је Котијске Алпе па преко Пиринеја са Шпанијом.
Од Рима је полазио друм: уја Аптећа преко Пиве Луне, Ђенове Авца зех а, Маззша Агејабшиа-а Нимеса Нарбо-а па преко Пиринеја у Барселону и Нову Картагену и Садез. Дужина је износила 360 миља.
И овај се крак
пут друмом Емилијевим,
(Наставиће се)
" СИМПЛОНСНИ ТУНЕЛ.
(Продужење.)
На упоредном поткопу обуставили су били радове због оскудице у води и што су се бојали да не наиђу на нове изворе. Већ је у то доба машинска инсталација у Бригу која је давала воду под притиском била на врхунцу свог папрезања па ипак морало се где год се могло штедити с хладном водом. Из истог разлога „вису могли да продуже рад на поткопу у паду, већ су морали опет с њим поћи поступно на више како би вода од извора пи она која се као употребљена враћа, могла сама отица до инсталације с црпкама код попречног поткопа бр. 52, Ту су све црпке биле у послу да пребаце воду преко гребена. Под оваквим
приликама израђено је још 250 метара поткопа док најзад 18 маја не наиђе последња, навала воде. Сад није било друга избора но, или да се сва вода која је била на расположењу под притисиом упути црпкама а обуставити и раскопавање профила и озиђивање тунела; или да се затвори устава на, устима попречног поткопа па сву воду употребити на тој страни и у добро расхлађеном простору довршити посао око раскопавања и обзиђивања тунелског профила. Изабрали су ово друго јер је и онако до потпуног пробијања поткопа преостало било још само 1000 метара, те је то остављено јужној страни.