Српски технички лист

БРОЈ 13.

У Београду 1. Априла 1907. год.

год. ХУПА.

Бој

СРПСНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИС!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.

_ Сокдажа за железничке мостове на прузи Сталаћ— Ужице.

Пре кратког времена Дирекција Срп-

ских Државних Железница отпочела је да.

врши сондажу за веће железничке · мостове на прузи Сталаћ—= Ужице.

За мост на Расини извршила је сондажу секција ба грађење пруге Сталаћ—Крушевац. Бургије, којих има два комплета, набавила је Дирекција у прошлој години. Унутрашњи пречник заштитних цеви изноби 195 ш, т, а пречник бургија 175 пт,. т, Према овој величини бургија полуге од 30 т. п у квадрату сувише су слабе, јер при већем отпору јако се увијају и већини од њих после прве употребе показују мале пермаментне деформације. Исто табо треба да су јачи и кључеви са плочом од лима, који служе за одвртање полуга при вађењу бургија из веће дубине. При сондажи на Расини расцепио се лим на оба кључа те

„су постали привремено неупотребљиви, јер

су закивци којима је кључ утврђен за плочу и сувише близу ивице лима.. Заштитне цеви од 5,00 и 5,60 т. дугачке су и врло незгодне за руковање те ву две од њих пресечене у Крушевцу и тако добивени краћи делови. од 1,85 и 9,40 т. дужине.

Од делова бургије корисно се могу употребити пумпа — „шламбикса« за песак и шљунак, кашикаста бургија за обичну земљу и уму и пљоснато длето за разбијање већих комада шљунка. Али овим длетом ништа се не би могло постићи кад би

се у речном наносу напшло на какав већи.

облутак или самац с тога је требало набавити још и крстато или 2 длето, Две спиралне бургије готово низу ни за какву употребу. Прва масивна има велике ходове и сужава се идући ка врху тако да не може да извуче ни мало материјала у који се заврти; друга пак, од жице, за извлачење дрвених делова, на које би се наишло при

бушењу, слаба је, тако да је једна од њих напукла посла прв: употребе.

За мост на Расини бушене су две рупе на обалама, пошто ће мост имати један отвор од•60,00 мет. На десној обали после слоја земље и песка (0,50 м,) и моћног слоја шљунка (4,50 т,) нлишло се на чврету плаву уму, на коју ће се, по захтеву Дирекције, поставити темељи за мост. По моме мишљењу не би требало силазити са темељом тако дубоко, пошто компактно збијени шљунак належе ' непосредно на чврсту уму а нема бојазни да може наступити подлокавање, јер се темељи ограђују оплатом, међутим за време од две године на десној обали није константована никаква промена док је спруд на левој обали порастао услед наноса за 0,10 м. Кроз уму на десној обалп бушено је свега 5,70 па је даљи рад обустављен пошто је оволики слој довољан за ношење и најтеже конструкције.

На левој обали испод шљунка (4,60 м. наишло се на истој коти жао и на десној нбали (137,90) на чврсту уму, која сву свима особинама подудара. са умом на десној обали само у боји показује извесне варијанте на разним дубинама. На овој страни пробушен је цео слој уме (10,15) и испод њега се наишло поново на шљунак са артерском подземном водом, која се одмах попела за 0,20 т. изнад нивоа горње подземне воде.

Бушење ове рупе са н-мештањем макара и скела и вађењем цеви трајало је 9 дана, радна снага коштала је око 100 динара т.ј. 7 динара на курентни метар рупе,

Последње податке наводим нарочито због тога, што на овом месту желим да. проговорим коју реч и о раније извршепој сондажи за мост преко Јужне Мораве у Сталаћу.