Српски технички лист

= 102: —

Ова сондажа извршена је још пре 4 тедине, када су се почели прикупљати по-

датци за грађење заједничког моста за друм- |

ски и ж лезнички саобраћај, У колико је мени познато за сондажу је био одређен један машинске инжењер од стране Дирекције који ће дати упуства раденицима за руковање бургијама и два млађа инжењера из округа крушевачког. Како је код наше Железничке Дирекције постало готове традиционално да се послови, који се преко лета одлажу у зиму сматрају као хитни и неодложни то је сондажа у Сталаћу нзвршјна концем децембра и почетком јануара по највећој цичи и хладноћи. Инжењери су само повремено присуствовали бушењу те је готово цео посао спао на саме раденике, и категорисање материјала свакојако је вршено но примерцима које су раденџци издвајали. Очигледно је да податци добивени на овакав начин не могу бити апсолутно поуздани. Према извештају начелства округа крушевачког, испод довољно моћног слоја шљунка, на коме би се могли поставити темељи моста, налази се један, тањи слој „меке уме“ а за тим врло моћан слој чврсте уме. Међутим прп бушењу кроз уму инжењер мора бити веома обазрив и стално присуствовати бушењу ако жели да добије поуздане податке о чврстини материј ла. Тако нпр. пви бушењу кашикастеом бургијом вода при ротацији обично продире међу искрижане. делове материјала и размекша их. Ако обртање бургије траје мало дуже вода може продрети и до самога врха бургијви равмекшати и онај део по коме се мора вршити категорисање материјала. Често пута овако размекшани материјал спадне из бургије ако се рукавци на полугама сувише занегну те се одвртање врши механичким у-

дарцима. Наравно да ће се при поновном бушењу овај материјал извући још више размекшан. Начелство није сачувало примерке материјала да би сепо петрографским 0с0бинама могло одредити да случајно ова ума није исте старости и чврстине као и доњи слој који је окарактерисан као чтврста ума.

На основу изложенога очевидно је да је Дирекција Српских Државних Железница · учинила погрешку што је на основу овако несигурних података о сондажи расписала, лицнгацију и позвала неколико познатијих страних Фирми да до 1-ог маја тек. године поднесу пројекте и своје оферте за грађење овог моста. Када је Дирекција грађење моста без оправданих разлога одлагала више од годину дана (о овоме ћу још нарочито проговорити коју -реч у једном од идућих бројева Техн. Листа! онда је било потребно, да се на Морави у Сталаћу бар на једној. обали, (терен је сличан и у кориту), иззрши још једно накнадно бушење, те да се добију сигурнији податци о каквоћи и чврстини материјала.

Ово је питање било од велике важности што би се, у случају да се са темвљима не мора силазити до чврсте уме, фундирање могло извршити са оплатом и простим загатом. Ја бих јако желео да при грађењу овог моста не стекнемо уверење да смо у лудо бацили 200,000 динара.

На завршетку да споменем да су почетком марта месеца оба апарата за сондирање послата у Краљево и да је од стране Дирекције одређен г. Витомпр Рајић инжењер, да изврши сондажу на Ибру код Краљева и на Западној Морави код Камипоре за пругу Краљево — Крагујевац.

Душан Божић.

О значају друмова ненад и сад.

· (наставак)

ћ

Од овог главног пута рачвали су се многи дру-

мови по Италији ка главним колонијама римским као: "Севиља, Кордова, Емерида, Лисабон и Кочембра.

Три друма што вођаху у Галију и Аквитанију пролазили су кроз три пиринејска. кланца. Друмови за „Аквитанију спајапи су се у Бурдигали.

Група пета. Центар свију друмова, који везиваху север и запад, био је Милано где се доспевало из Рима Фламилијевим и Емилијевим путем.

Путови који су прелазили Алпе пролазили су кроз девет алпијских кКланаца, кроз: Св. Бернхард, (Симплон, Јулијер, Септимер, Сплиген, Берихардин, Бренер, Монт-Сениз и Монт Женевр.

А сами друмови били су ови:

а). Милано--Арл (Агев)

6). Милано-—Вијена на Роданусу (Ромн).

в). 5 Атветботаба (Штрасбург) преко

Грахијских Алпа.