Српски технички лист

БРОЈ 15.

ГодХхУТ.

У Београду 15. Априла 1907. год.

СРПСНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

РАЗВИЋЕ БЕОГРАДА.

Њ

У прошлом чланку изнели смо, како се пи на који начин Београд несразмерно развио. Овом ће мо се прпликом забавпти узроцима, који су можда највише утпцали да се Београд на овај начин развије.

Тах узрока доста је, па и није чудо што се њихово дејство тако брзо показало, па ћемо их у овоме чланку и изнети. _

Сам терен Београда доста је и незгодан. Велике површине заузима влажна ума, која је често и на самој површини; она као што је познато упија воду п задржава је. Негде је јака подземна вода, која се нарочито у подрумима у Душановој улици п на Дорћолу може да види. Доста је површине насуто, па старога насипа има чак и на највишим местима.

Има у Београду и здравога земљишта; али је оно даље од центра вароши, у Палилули и на Врачару.

Овако незгодно земљиште овлажено ј“ п загађено још и више помијарама и другим јамама за нечистоћу, која су извршивана без Ана 'и тако да нечисту воду пропуштају у земљу. Ово повећавање подземне воде јако потпомаже и велика количина воде из водовода, која свакодневно долази. Сем тога п саме поплаве нижих крајева погоршавају ово стање.

У оваквим околностима појамно је, што су многобројне, трошне и несолидно озидане кућице и кућерине постале влажне. Поред овога много их је мрачних и са влагом још и мемљивих; у којима сиротиња губи им убија снагу, повећава трошкове на боловање и плаћа несразмерну станерину за ово легло болештина и заразе. Ови станови стварају онај страшни проценат умирања а нарочпто од туберкулозе, јер скоро сваки трећи болесник умро је од ове болести. Колика је штета и материјална и на губитку људства неда се копетатовати.

Општина је извршила попис станова и из њега ће се видети страховите прилике у којима живе она крајња сиротиња болешћу и без потпоре обрхвана.

Општина је покушавала нарочито у последње време, да затвара ове станове; алп је у томе слабо успевала. Станови ови у :ећини су имућнијих људи и по неки их има читаве колоније по Дорћолу и Савамали и другим деловима вароши, па је њима у пнтересу, да овакве станове одржавају, јер пм лају несразмерну ренту према новим и солидним грађевинама _

Сем овога незгода је што нема малих, здравих станова, који би морали бити јевтини а у које би се населила ова сиротиња те да буде могућности за рушење ових јазбина,.

Ово питање и дан дањи је акутно и општина мора приступити његовом решењу; јер од евих дужности, које општина има, прва јој је дужност да здравствене прилике у Београду у свему измени, без тога Београду нема напретка, Здрави грађанп снага су и потпора и држави и општини.

Здравствене прилике могу се изменити активним радом протпву узрока који то ивазивају. Најглзвнији је узрок влажан терен и да би се он осушио, било је потребно, да општина пре свега и свачега изради канализацију. После канализације омогућило би се и у Београду здраве и суве зграде зидати.

Како је канализација, ма и сада, у раду општина би требала већ да приступи решењу овога питања; али тај рад треба Форсирано дљ наступа а поред тога да покаже пи стварна резултата. Како је општина севршили попис станова, а и пре овога пописа, ово стање познато је поред стручних људи и свама београђанима, потребно је неодложно_ приступити подизању раденичких станова, који би морали бити здрави, суви и јевтини.

Општина би у томе требала да узмеиницијативу п поред тога да потпомаже о-