Српски технички лист

— 118 —

бразовање друштава која би у истом циљу радила, те да се овај посао разграна.

Дужност је имућнијим грађанима, да своје спротне суграђане спасавају од онаквог нагомилавања новог гробља.

Кад се ови станови изграде, нестаће и разлога за одржаване влажних и мрачних јазбтва и сопственици биће и сами принуђени да страћаре норуше и онда поћи путем којим је општина и приватна делатност пошла. Тада ће нестати и пајглавнијег узрока који је створио и ствара ово расељавање Београда.

· Као узрок да споменемо и немање рада а нарочито зими. Индустрија је слаба и сразмерно мало руку може да задовољи. У тим тако незгодним приликама у Београду се гомила још и пролетаријат са свију страна, што је појмљиво, п тиме ствара конкуренцију и снажава цене раду. Међу њима има „доста пропалих без икаквога стручног знања

Ба

за прилике у које су запали и ако су оптерећени породицом они су прави мучезици. Маса других реденика — надничара јевтином радном снагом и животом сузбијају наше суграђано на свима радовима, Вештије радонике узимају са стране и тако Београд за

своју радну снагу нема посла а они другим

новац износе из земље.

У Београду је. м сам живот скуп. Трошарина, која је један од најпеправеднијих намета на сиротињу поскупљава осетно све намирнице у потребе у Београду и тиме поскупљава живот. Овај терет пада најтеже радничкој маси и још поред ниске наднице, свакоме ће бити јасно, колико тај живот мора бити мучан у Београду.

Сви ови узроци дејствовали су на расељавање Београда и према томе крајњз је време, да се сиротиња ослободи свих ових незгода, те да Београд постане здрсгва и многољудна варош. А

ЕНелезничка мрежа у краљевини Ческној.

Приликом отварања пруге Тоудлеби—ВамберкГРокитњице (у источноме крају краљевине Ческе) лањске године (14. октобра 1606 г.) ударена је, односно био узидана код једнога тунела на овојпрузи Опомениктабла на прославу 1000-тог километра железнимких пруга, саграђених до то доба старањем и заузимањем земаљског одбора и сабора краљевине Ческе и под управом ческе земаљске железничке канцеларије, која постоји од г. 1892-ге. Да би се сазнао поступак и рад око ове доиста знатне и важне установе, која се тако лепим резултатом дичити може издао је земаљски одбор краљевине Ческе (сам гуправна земаљска власт од прилике као окружни одбори у Србији, бирана од земаљског сабора око нове го. дине 1707) лепу књигу под натписом „Раше вр1в летакбћо ујроги Кгајоувбуј езкбћо о 'рофрогоуат 26Лезпје та о тади“ што значи: (,спис на споменица издата од земаљског одбора краљевине Ческе о потпори железница нижег реда“). у којој књизи описан је постанак закона о потпомагању железница реда од 17/ХП 1892 год. усљед тога изазвана је акција за оства-

нижег закона у г. 1893-ћој рење ове цељи, Т.ј. за саграђење локалних железница, од којих су неке по 100 км. дугачке. Даље ту је описана једна пруга за другом, како су одобраване м грађене, дужине њихове, малим цртежима представљени су уздужни профили, из којих се види одстојање појединих станица, нгјвећи успони, полупречници кравина, ит,д,. из других цртежа опет види се толожај дотичне пруге, везе њене са постојећим пру-

гама, које вароши додирује и остало. Ту су таблице, колко је која пруга коштала, каква је на истој вожња и промет, колико је прихода од особа и робе дала, шта кошта одржавање, вожња и остало укупно на км. и у 9/,, и колико је чистога прихода, или Бога ми — и дефицита, — особито код нових

пруга, или код оних, које су грађене само зато, да се

овоме или ономе сиромашном крају помогне мало, да може, — ако ништа друго, — бар своје лепо камење и минерале (гранит, пешчар, сијенит

ит.Д.) или дрва извозити. Из ове књиге се види, да је споменута земаљска железничка канцеларија саградила од г. 1892-ге сљедеће 32 пруге:

Свега је за ових 14 година саграђено и саобраћају предато 31 пруга — и једна (под бр. 31) се гради, — укупнедужине = 1085,5 км. о трошку = 127,478.150 круна. Од ове суме дала је земља (краљевина Ческа) 98,169.250 круна, држава (Аустријска) 9,418.600 круна и интересанти сами 24,890.900 круна. Све пруге од бр. 1 до бр. 81 на таблици су пруге нормалног колосека (1,485 м.) само последња (под бр. 32) је колосека — 0.76 м; на свима се упражњава вожња локомотивама адхезиним — обичним ( и на оној под бр. 3. гди има 50%/«, успона), сем на прузи под бр. 22: Табаро — Бехиње, где се врши вожња са Крижиковим (КПИК) електричним вагонима с акумулаторима, који се напоје електричном снагом из централе близо Табора на реци Лужницу.

Из таблице се даље види, да је био НАЈСКУВЉИ Ки