Српски технички лист

-= 134 --

не бринући се за успешан рад одељења. Потпуности. ради нека св зна и то да многи, који су остали, раде послове као од беде управо како су и плаћени — одајући се више приватној заради, што им се не "може пребацити, јер своју мизерну плату васлуже и за рад на државном послу сзаког истог дана ! |

Господине Министре учините ово троје и ствар је успела.

1-о Дајте. доста цртача и рачунџија; "архитекта има, само да се не баве цртачким —- ринташким пословима. Неспособне отерајте; добрима повећајте плате: омплите службу.

9-о Архитекте наградите, нарочито сад, кад се буџет министарства прелива, због превођења многих у службу Дирекције, и онда не само да ћете задржати своје, већ ћете привући и одбегле. Немојте да су све

друге службе боље и примамљивије од др“ жавне. Чак измислите пачина и за кидање убитачних путовања кроз класе: кад по закону немају права аванзмана. Постављајте их за благајниге, кад су већ техничари, са

толиком стручном спремом и испитима др-

жавним дошли дотле да желе положаје буквараца. 8-е Наредите да одељење има архиву и типове, па сте полов:ну посла смањили. Неће се морати за један најобичнији нужник правити план по педесет пута!

Овако учинити боље је п за углед државе а и да се не револтују духови архитекта, који падају на мисао да дају оставке, па по том, с правом, да конкуришу странцима, јављајући се на расписани конкурс. Што би опет повукло новв заплете.

Ђ.

О значају друмова ненад и сад.

(наставак)

Од Плевља водио је римски пут к Сави и то преко Добруна, Пожеге, Мокре Горе и Дрине у Митровицу и отуд на Земун стари Таштиш.

Од Салоне био је још један попречан друм ка изворној области реке Врбаса где је било римских златних рудника па на Пожегу. На том путу у Ливну пољу има римских остатака. |

Даље друга главна артерија је друм који води низ Саву и Дунав. Овај је полазио од Аршеја-6 на Кемодфштши на Зегуита, Магзопја Зли, Таштили Зе аошта, Улитасциа низ Дунав Трајановом трасом чак до ушћа Тимока и до мора. Римљани су особито добро појимали важност Саве и Дунава за међународни саобраћај, па су на Дунаву прокопали били канал од 3,5 километра да обиђу прагове |ердапске клисуре а сем тога су српском обалом саградили и пут !ознат под именом Трајановог пута. Друм је био делом усечен у стену а делом проширен дрвеном конструкцијом. Дрвене греде су уклопљене биле у жљебове у стени. Размак попречних греда био је 2.70 м. а дебљина им 20 см. Друм је почет за цара Тиберија и довршен за време Трајаново 100 год. по Хр. легија ТУ.

Преко Дунава у близини Турн Северина саграђен је био Трајанов мост, грађен по плановима славног тадашњег мајстора Аројодогез-а из Патазвкив-а. Мост је саграђен на 20 стубова. Висина стубова не рачунећи фундаменте износила је 150 стопа (») а ширина преко 60. Размак стубова је 170 стопа. Не зна се да ли је био мост дрвен или камен али се мисли да је скелет био од растових греда појачан бе-

тоном. Фундирање је било помоћу сандука 120 стопа дугачких а 80 стопа широких. По Каницу цео је мост био дугачак 1127 м. Висина моста била је најмање 90 м. а поједини распони до 38 м,

Неки мисле да је мост био на свод.

· Од Београда полазила је артерија саобраћаја ка Цариграду. још пре пет векова пре Христа Тукидит помиње део цариградског пута до Видина. од Београда на Костолац, па

главна

Римски друм је полазио одатле се рачвао, -те је десном обалом а други

један ишао на југ млавском опет на југ десном обалом Мораве, оба су се крака спајала код Тдипшт-а данашња Медвеђа па одатле ишли ка Ћуприји (Ногтеши Махој) па преко Ражња (Агзепа) Бовна (Ргаевт и Ротређ) уз Моравицу на Соко Бању у Липовац (бта-

тата) у Ниш. ·

Од Ниша полазила су четири гута: ка Цариграду, ка Окадру, ка Солуну и преко Тимока у Лом Паланку.

Цариградски друм наилазио је иза Ниша на кланац Куновицу где је на улазу била римска пиаџо Рафсез па Нишавом до Мокрог; ту је у близини Беле Паланке била римска Њешезјапа. Даље се ишло на Пирот'и Сукову Реку (Милано Ттапашае) близу Цариброда и Драгомана (Мејфа) у Осфију (Зетфса). Од Софије даље на Ру ророћз-а и Нафтапоронз-а у Цариград. За пут Ниш Солун преко Тиквеша мисли се да је грађен још пре Римљана. Јер још Мродот хвали конопљу из околине сад Врања и Лесковца.