Српски технички лист

о 193 =

чврстине“ баци у воду Мораву 200,000 динара узазуц, Толико је он ошацовао.

Не бојте се г. Божићу. Кад је дирекција нашла рузлога, што има јахог оправдања, да мост не фундира на шљунку, онда о фундацији на тој мекој уми не може бити ни говора. Јер то је уствари тиња, кроз коју су заштитне цеви на мах тонуле у свима рупама под обичним оптерећењем огова и заустављале су се тек на чвршћој уми, чија је чврстина опет скромна, али је слој дебео и испод ње је највероватније стена, коју сандажом нисмо нашли и ако смо бушили преко 20 мет. дубине. а

_-_

Да завршим. Како је потписати с осталима, вршио сопдажу (4 или 5 рупа) у осовини за уску пругу, а само једну рупу на левој обали Мораве у осовини норм, пруге, где је напослетку дефинитивно решено да пруга прође, и мост подигне, то би се могла избушити још једна рупа на деснојгобали Мораве, али не због непоузданости раније сондаже, већ да се сондажа допуни у колико није довољно извршеоа у осовини норм. пруге,

и ако бих смео тврдити, да се ништа ново констато-

вати неће, пошто обе осе нису много удаљене. 3; априла 1907 год. Џ. Њарапџић.

Зајечар.

Лрхитешско одељење Министарства Јрађебина

(посвећено господину Министру)

Архитетско одељење Министарства Грађевина на путу је преображаја. _ Оснивањем Универзитета, Факултет технички из основа, је предстројен. Још прекрајањем Вел. Школе — последњом уредбом — узимани су архитекти и „инжењери за хонорарне професоре. Дизањем Б. Школе на степен Универзитета, сви су ти хонорарни професори узети деФинитивно из Министарства Грађевина. Архптектонско одељење је највише пострадало: само је ли ко свртио на страни узиман је за Универзитет, без обзира за коју катедру, и да ли је тај предмет нарочито студовао илп покађује какво јаче интересовање. — На тај је начин с малим изузетком одељење остало с Фронташима — нашим великошколским архптектима.

Но то јот не би било какво велико зло, пошто се у Србији не подижу државне грађевине много монументалне, већ само да се подмири најпреча потреба. Јер у многим местима нема државних зграда, а где их има то су рђаве. О тога се и не траже луксузне грађевине, за које би требало више. знања и пскуста. — Зло је у томе да се послови, несвршени гомилају,

Господин Министар.неће то и хоће да помогне, Видећи да су многи отишли на у-

ниверзитет, други у приватну праксу, трећи.

у ошптинску случсбу, господин Министар цогрешно је дошао до закључка да нема довољно персонала, и решио је да распише конкурс за архитекте са стране.

Да је господин Министар дошао до рђавог закључка ево доказа. Сви се архнтекти баве досадним ситницама: ревизијама и мањим грађевинама. Двојица тројица ако имају

какав већи пројект, све друго прогута ситница, комисије...

Шта ово значи. Значи да се продуктивна снага захитекта не употребљава корисно. Кад архитект при ревизијама пропусти два пута виши времена због чисто рачунских стварп, кад при пројектовању од идеје па све до извлачења тушем, мора све сам га ради, кад за сваку мању грађевину мора, изнова радити све, и ако се типови силом намећу... онда наравно неможе бити напретка.

Шта странци могу дати. Ништа, јер ни један исправан.неће доћи, тим пре што су мале плате предвиђене. А и они што дођу“ док се обазру, прилагоде приликам и кад кубуре с језиком п администрацијом, проћи ће бар две године, а одељење ће бити у хаосу, можда горем него сада. — Осим тога има опасности да садашње архитекте, побегну из министарства ито због туђинаца с већом платом. И онда је још гора ситуација него до сад.

Ситуација у одељењу је и сад жалосна: пре неки дан је још један архитект побегао у општину, не хотећи клинцати кроз силне класе п дуплим минимумум у свакој... А за последњих неколпко година приновљен је само један подархитект, Не привлачи ништа. Пре два дана двојица свршених студената, нудили су се, па пошто су хладно примљени, један је отлшао да на зор служи војску, а други у — општинску службу,...

Још хад овоме додамо увређене архитекте који жртвују комотну — одређену службу државну, и приватно раде, онда је јасно као дан, да архитекта има овде, само

„да непажња од надлежних све их је разјурила