Српски технички лист

— 138 —

Расмотривши акта овога предмета, Државни Савет вашао је, да ожалбепо решење Министрово не одовара закону из ових разлога:

По 8 9. допуне закона о местима од 16. јуна 1866. год. изузетно ван рејона вароши могу се подићи летње куће за уживање и зграде по баштама и виноградима. Но како је жалилац поднетим уверењем. општинског суда доказао, да је земљиште, на ком жели подићи зграду. (за виноградара и себе за седење у време бербе), виноградарско, и засађено виновом лозом, онда је он противно поменутом законском пропису одбивен од тражења, да му се дозволи подизање зграде.

Разлози Управе вароши Београда, на основу којих је одбила жалиоца од тражења и то; ненасељеност Београда у садањим рејонским границама, незгода за надзор и безбедност, осветљсње и воду насељених кућа ван рејона, не могу потрти важност поменутом 6 9. пису, који је једино мерило за правилну расправу овог питања.

као и тешкоће за саобраћај,

као законском про-

•

С тога је Државни Савет одлуком својсм од 26 септембра 1902. год. Ле 6535, поништио ожалбено решење Министрово.

ПИСМО УРЕДНИШТВУ

Од г. Јордана Видановића инжењера жел. дарекције и члана Удружења добило је Уредништво ово писмо:

У 14. броју Српског Техничког Листа, а у рубрици „Вести“, изашла је једна нотица; да ће се грађење 16 камених — плочама покривених —- пропуста од 0,60; 0,80 и 1,00 м. отвора, на путу Краљево— Трстеник извршити по пројекту окр. инжењера г. Протића.

„Не мислим овим никоме оспоравати право на заслуге за техничке радове у округу. али мислим, да исто тако ни мени не треба да се одузима право,

које ми припада.

Ја сам, као инжењер окр. чачанског, прикупио све потребне податке за израду свију објеката на окр. путу Краљево—'Трстеник још у октобру месеџу прошле године. На основу тих података израдио сам пројекте и предрачун за 16 зиданих пропуста и ако се не варам: то: 8 пропуста распона 0,60 м; 6 пропуста распона 0,80 и 2 пропуста распона 1,00 м.

Пројекте за свих 16 пропуста израдио сам по истом типу, по коме сам израдио и пет пропуста на окр. путу: Краљево— Крагујевац, који су пројекти и одобрени од стране Министарства Грађеви:а,

У чему се састоје ови нови пројекти за израду тих 16 пропуста, није ми познато, али знам сигурно толико, да је техничка ревизија ставила примедбу, да се пропусти, у интересу штедње, израде у суву, место у цементном малтеру, :ао што сам ја био предвидео, те је цео предмет и враћен начелству чачанском, да се предрачун поправи у томе смислу. Према овоме изгледа ми, да се нови пројекат за ових 16 пропуста састоји у томе, што су у моме предрачуну избрисане речи: „у цементном малтеру“ и место тога стављена реч „у суву“, јер, опет напомињем, да сам ове пројекте радио по већ одобреним пројектима за пет пропуста на путу Краљево— Крагујевац.

И ако ми је било в:ома непријатно говорити о тој ствари у интересу истине био сам принуђен на то.

Овом приликом принуђен сам, да скренем пажњу

Уредништву на још једну ствар, о којој ми је исто тако непријатно говорити.

Није први пут, да се у овим вестима изиесе по који рад, који сам ја пројектовао, али се не каже: ко је пројектант.

Исти је случај и у овоме броју, где се износи, да је Господин Министар Грађевина одобри», да се, по прегледаним техничким документима, може саградити калдрма у варошици Рашкој, али се и ту не каже: ко је пројектант. |

Далеко сам од тога и помислити, да је машку Уредништво навлаш учинило, али,

ову окако ова омашка није прва, то сам био принуђен замолити Уредништво, да исту исправ“.

У нади, да ће уредништво одштампати ову исправку у наредном броју остајем с поштовањем

'. Видановић инжењер жељ. дирекције.

9. априла 1907 год. Београд.

Један члан ужег редакционог одбора молио је г. Видановића, да своје писмо повуче и одустане од свога захтева, ну како је г. Видановић остао при своме захтеву, то је Уредништво било принуђено да штампа ово писмо, али се одмах мора и бранити од неправедних прекора.

" Господин Министар Грађевина решењем својим од 26. јупа 1906г. бр. 4419. одобоио је, да се извесне ствари и радови из Министарства Грађевина и Желесничке Дирекције смеју саопштавати у Српском Техничком Листу. Користећи се тим одобоењем, извесни су саопштавали догађаје, решења и послове другим дневним листовима, тасо, да се наш лист морао одреги. многих саопштења, јер би иначе изгледало, да се користи саопштењима других листова. Чак и са састанка Удружења саопштаване су вести дневним листовима много пре но што их је могао штампати наш лист. То је прва сметња Уредништву да саопшти све важније вести.

Друга је сметња, спет веома велика и веома важна, та, што инжењери — чланови Удружења који би требали да