Српски технички лист

— 199 —

место садањих зиданих, плочастих пропуста преко јаркова и малих водотока.

Посао око грађења пруге Сталаћ—Обилићево највише је био развпјен у месецима августу, септембру и октобру, када се просечан број рзденика кретао између 800—850 на дан. Обични радницп били су махом наши сељаци из околних села, изузев једне ·партије од +0 Македонаца, из Битоља који су радили на земљаним радовима. Вештачких раденика; зидара, минера пт.д. бивало је до 150 дневно, међу овима било је свега око 20) Талијана зидара. док је број наших зидара достизао близу стотине. Могу да констатујем овом приликом да наши зидари, нарочито они из околине Лесковца и Власотинаца реде веома солидно и пажљиво, нарочито при зидању ломљеним каменом и бетонисању показују готово већу умешност и пажњу него страни зидари. Од наших сељака из Сталаћа, Макрешања ит.д. створен је већ јак кадар добрих минера.

Куријозума ради да напоменем, да су на овој прузи поред уобичајених начина транспорта на веће даљине: галијотама, вагонетима итд. у маси употребљавана пи обична сељачка кола с воловима. По податцима, које сам прикупио при насипању постаје Дедине, транспорт | ма земље на про-

сечну даљину од 200—250 м. коштао је 0,20—0,24 дин.. у месецу августу, када је време било веома суво.

Несрећних случајева, није било и ако су извршени велики усеци у стени и трошној стени, само се при откопавању једног малог усека у земљи од 2,00 м. дубине, један поткопани комад земље обурвао и пребио бутну кост једном раде чку, лли је истп прездравио.

Од децембра месеца до данас услед јаке и дуготрајне зиме радови су успорени. Преко зиме у пољу је рађено само на спремању туцаника и супој каменој подлогу каллрме на инундационом терену. У Крушевцу се израђују столарски послов.. за постају Дедине и за стражарске куће. Кише и поплава у марту месецу спречавају такође јаче развијање посла, а неке несугласице, које су се јавиле у последње време између предузимача и њиховог главног акорданта с једне стране, и надзорне секције с друге стране, могу да учине да се довршене . овога посла, који би можда био у Србији први свршен на време, одложи за неколико месеци. Е

1. априла 1207. год.

у Крушевцу. Душан Божић.

Пема никаквог пројекта „Трансбапканске железнице кроз Србију, но има пројект железнице од Дунава на Јадранско море кроз Србију,

Неки „д'бар познавалац“ (1) Балканског Полуострва, мислећи, да се све планине и брда овде зову „Балкан“, назвао је железницу, која се замишља од Дунава на Јадранско море кроз Србију, када је о истој први пут говорио, ,Трансбалканском железницом.“ Овај погрешан назив прихватили су готово сви дневни листови српеки п страни и у чланцима својим 0 овој траси махом се служе овим ничим необравсанил, погрешним називом, јер пруга ова, како се у опште замишља, и како вам исту.већ у г. 1905. штудирао и на јавност изнео, -— (коју ћу штудију у најкраћем року на надлежноме месту и штампан јавности превати), — нигде не прелази Балканске планине, шта више нип' их додирује. Последњи најзападнији (и готово најсевернији) огранак Балканских планина, (,„Старе планине“) јесте „Вршка Чука“; планине Дели Јован и Мироч су већ по орографском пи гволошком саставу и положају изданци планина Карпашских, и према томе пруга од Дунава уз Тимок по српској левој обали ка Зајечару преко Књажевца ка Нишу неводи никаквим Салканским планинама (-— јер из Књажевца водила,

би леом обалом Сврљишког Тимока и преко Попшице

низ Топоничку реку), те да би се могла звати ,,7/ ачс-

балканском“ но она треба да се зове пругом од „Дунава на Јадранско море“.

У опште о траси ове пруге и њепој вези са српским железнгцама читамо такве ствари, које еведоче о врло слабом разумевању не само економно-политичког значаја ове пруге за Србију и о грађевинским и саобраћајним односима на железници у опште, шта више може се казати да сведоче о побрканим појмовима у тим одновима и Фактима, који су меродавни при оцени ове за Србију тако важне трасе будућности, која, има да послужи као излаз на море не само брбији, но и Румунији и Бугарској (преко Ниша). Тако н.п. пре неки дан читали смо, како неки вештак скреће пажњу на везу Србије са босанским железницама која би имала, да послужи за извоз на Јадранско море. Негледајући ни на тај акт, да би мого туда увек бити спречен шровоз (као што је сада спречен кроз Аустрију), посматраћемо прилике или препреке, које би се на овој линији из Србије провозу на пут стављале. Веза са бо-

наслази за.