Српски технички лист

— 128 —

се могло до данас приступити још никаквом раду, пошто је сад искрсло друго једно питање: каква треба да буду станична постројења у Сталаћу и Крушевцу, где да се подигну: ложионица, окретница и т.д. Ако се и остала важнија питања при грађењу нових железница буду решавала истом брзином као и ово, онда са сигурношћу можемо рачунати, да пројектованих 600 км. наших

нових железница нећемо моћи саградити ни“

за три пута по три године.

Највећа тешкоћа, која има да се савлада при грађењу пруге Сталаћ— 0 ј)пилићево јесте поменути потпорни зид на км. 3--000. До конца октобра озидано је са Сталаћске стране 80 м. дужине а са Крушевачке стране 40 м. Остало је да се савлада још средња, најтежа партија од 80 м. дужине. Како је предузимач у месецу октобру имао на овом месту концентрчсан велики број зидара, то, да би им створио више места за рад отпочво је раскопавање на средњем делу у ширини од 15 м. и поред опсмена од стране надзорне секције, Подупирање брега извршено је јаким гредама, које су се ослањале на постојећи потпорни зид до пута, Ови подупирачи издржали су свега неколико дана, док је извршено фундирање зида до висине нивелете, па је једне ноћи земљиште отпочело да клиза, поломило све подупираче и затрпало Фундаменат зида и раскоџани профил. Земљиште које клизи, напукло је и слегло се (од прилике за 1,00 м.) по линији приближно параболној, чија висина износи 95 м. а размак на крајевима око 80 мот., дакле одговара ширини неподзпиданог дела. Пошто је земљиште заузело шкарпу, од прилике 1:1,5, ослонивши своју ножицу у средњем делу Па стари постојећи потпорни зид, опо је стало, престало је кретати се. Даље клизање није примећено за време зиме и после ње. Природно је, да ће сад длље раскопавање и подзиђивање бити отежано и мораће се вршити с оба краја у уским партијама од 3—5 мет., како би се у два правца могло вршити подупирање: на већ озидани потпорни зид и на постојећи, још не разрушени, стари потпорни зид Земљиште се за време рада показало као прилично суво, само су се на једној малој партији од 5—6 м. ширине појавили веома слаби извор“, те је на томе месту зидање извршено у портланд цементном малтеру до висине, до које је земљиште овлажено.

Напред поменута два инундациона моста фундирана су у оплати. Навала воде наро· чато код другог, са стране до брда Сталаћског, била је врло јака, те је једва савлађивана са две велике пумпе на којима

је радило двадесет људи, који су се смењивали сваког сата. Бетонска плоча од 0,80 м. дебљине положена је на јак слој шљунка. При бетонисању овога моста морао се организовати и ноћни рад т.ј. бетонисање је продужавано и преко ноћи с новом партијом раденика и зидара, док бетонска плоча није била потпуно готова. Вода, која је продирала кроз оплату, одвођена је каналима поред оплате до бунара из кога је црпљена. Кад је био готов први слој бетона појавио се у средини плоче доста јак извор, који се није могао запушити те да се вода не би разливала и спирали цемент, одведена је у бунар каналићем, који је доцније затворен. Овакав извор појавио се још свега при бетонисану једног стуба на поткопу „Биљевцу“, али је бпо слабији, те се могао затворити кучином п чистим портланд цементом. Поред ова два инундациона готово и сви остали отворени мостови фундирани ву на шљунку са бетонском плочом од 0,80 м, дебљине. Четири засведена моста фундирани су на стени трошној и чврстој.

Зидање како у темељу тако и ван темеља врши се ломљеним каменом с цементним малтером. Полутесаници су сасвим избачени из употребе. Међутим изгледа ми да Дирекција често претерује у штедњи у том погледу. Тако би нпр. употреба либажних слојева од полутесаника била корисна за стабилност високих обалних отубова, каквих има код мостова на овој прузи (6-7 м висине), Исто тако погрешно је што се жели да се искључиво употребљавају паралелна крила и управни мостови, док се коса крила и коси мостови избегавају, што често доводи до врло незгодних положаја мостова, и изазива скупоцене корекције

Док се на овој страни штеди дотле се на многим другим радовима без потребе расипа. Тако нпр. зидање темеља за стражаре и друге зграде цементним малтером размере 1:32 и сувише је раскошно. Исто тако бетон за фундаменте у размери 1!:2:4%, за све случајеве, и сувише је мрсан. и требало би прописати разлику у Аозажи према томе, да ли се Фундирање са бетоном врши под водом или у сувоит,дД.

_ На овом месту да споменем, да би време било, да се у нашој Дирекцији отресу урођеног конзерватизма и приступе преради и допуни типова и нормалија, које смо наследнли од Француза пре 20 година. Мислим, да би се могло покушати и с употребом бетона и армираног бетона за пропусте и мање мостове Тако нпр. бетонске цеви дале би св врло корисно употребити на