Српски технички лист

ПАО

пруге. Рад је могао бити настављен тек по - |

што је полициска власт исте благо казнила или само посаветовала. Навешћу још један случај где су сељаци читавог једног села, на два месзца после извршене реамбулације готово недељу дана, наоружани спречавали предузимача да на земљишту. које му је предато подигне бараку за раднике и отпочне земљане радове. Они су се повукли једино по савету неколико својих пријатеља, и адвоката из вароши, да не би на себе понавукли т. з. кривицу за противстајање власти. Упућени су да од Дирекције Железница и Министарства Грађевина потраже задовољења, па су за годину дана једва успели да. им се изда једно решење без садржине, у коме се само описује дуготрајна процедура која треба да претходни е Многи од ових људи, доведени до очајања, почели су да растерују са својих имања зидаре и раднике и прете разоравањем ве: извршених радова и отвореном буном.

Алп највеће смзтње при грађењу железница чини експропријација зграда које се морају рушити. За њих се мора одмах извршити процена и Дирекција, по једном решењу Министра Грађеви га, исплаћује сопственицима 3» процењене вредности, тиме позајмицу окрузима, на чији терет пада експропријација. Али ова исплата развлачи се по неколико месеци. Да лп је томе узрок оскудица особља у одсеку за вхепропријацију, или што другог Осим тога сазнао б“м, да је у прошлој години и Министарство Финансија ставило примедбу: да је закону о буџету противно, да Дирекција из своји прихода чини позајмице окрузима за екопропријацију. Због овога је исплата обустављена. Ако доиста постоји колизија између ова два закона, требало је постарати се да се иста отклони. Наводим један пример да се види колико експропријација зграда може да омета грађење железница, На прузи Сталаћ—Обилићево стављено је у условник да сви земљани радови морају бити готови до |-ог децембра 1906. год. Међутим како кроз село Мрзеницу има да се веспроприше "повећп број зграда, предузимачу овај део пруге у дужини од једног километра није могао бити предан ни до данас, на годину дана. после почетка грађења. Процена зграда истина извршена је у августу месецу прошле 1906. године, али од исплате %з процењене вредности сопственицима нема још ништа, "прематомесе и зграде још не могу дизати. У селу Сталаћу пак експропријација и процена зграда још није ни вршена, Ово дакле може "за читаву годину дана да одложи довршење земљаних радова. Узалуд је што ми оба-

експропријацији !.

чинећи |

" шење

везујемо предузимаче уговором да послове сврше у извесном року, кад у томе року ми не свршимо ни послове, који треба да претходе грађењу.

Да би колико толико смањио штету, која сз према напред описаној процедури експропријације чини сопственицима Министар Грађевина донео је 29 Х-909. год. ре(ово су решење оснажили·.и сви доцнији министри) да се сопственицима чија су оемљишта засајана усевима изда у име накнаде по 200 динара од хектара. Очевидно је министар имао намеру, да ова сума послужи као закупна цена за земљишта за време од годину и по до две године дана, док се не могадне извршити дефинитивна експропријација, (за извршење земљаних радова најобичније се оставља рок од 18 месеци), јер би иначе сума од 300 динара била велика за једногодишњи чист приход једнога хектара. Међутим изгледа да Дирекција примењује ово решење на свој особит начин. Наводим опет прпмер са пруге Сталаћ — Обилићево. У распису Дирекције, којим се поменуто решење. Министра Грађевина саопштава заинтересованим општинама постајао је овакав став; уда усеве пак, који се налазе наекспропријационом појасу, а који ће се дакле пре њиховог сазревања сатрти, наредио сам такође Дирекцији да се овај приликом роамбулације попише, па потом да се из дирекциске касе свима оваквим сопствен„цима изда аконто по 2 динара од ара заузета површине, без обзира на род усева.“ Међу тим комисија за реамбулацију која се састала концем апгила месеца прошле године доноси одлуку, да се ова накнада изда само ва земљишта, на којима је сатекла озими јечам и шшеницу а за друге усеве, нарочито кукуруз (кога је било на највећем броју парцела) није хтела да изда никакву накнаду. Што је још најлепше у овој ствари, предузимач је у мају и јуну месецу поглавито сконцентрисао рад на усецима у стени, а радове по. њивама почео тек месеца јула, до кога су времена сопственици, којима је издата накнада за, јечам и шпшеницу пожњели своје усеве већ сазреле, док су осталима доцније сви усеви поништени као зелени. ;

Јотш горе стојимо с накнадом штете, која се чини сопственицима при трасовању и обележавању железничких пруга. Ову штету има да накнади сама Дирекција и с тога секције и састављају одмах при раду спискове о учињеној штети и потврђују их код општинских судова, али спискови иду одмах за тим у секцијске архиве, чекајући

тамо по неколико годиџа по свој прилици