Српски технички лист

— 143 —

састанак комисија за продену и ескпропријацићу. Видео сам да у буџету Дирекције сваке године фигурише партија за накнаду ове штете, али за три године, бар на пругама: Ваљево — Јабучје, Параћин—Боговина и Сталаћ— Обилићево, на којима сам ја до сада радио, никоме још није исплаћена штета учињена при обележавању. ·

Питање је на који би се начин извршење експропријације могло поставити на правичнију основу. Ја ћу изнети овде неке своје предлоге, а на надлежнима у Дирекцији је да ствар детаљније проуче и нађу погоднији начин за решење овог питања.

1.) Сву штету учињену при трасовању и обележавању треба Дирекција одмах да. исплати сопственицима. Процену штете могао би вршити шеф секције и два незаинтересована општинска одборника, Пошто су у питању обично мање суме то исплату вршити преко шета се цијев а нв заобилазним путем преко окружних и среских власти.

8. Пошто се пре обележгвања граница, експропријације обично сврши с потребним изменама и варијантама трасе и пројекат за време грађења трпи само незнатне измене, то место комисије за реамбулацију требало би одмах сазвати комисију за процену земљишта. Ова комисија имала би да процени прво чист приход дотичног земљишта по хектару за годину и по до две године дан, (према року за довршење земљаних радова), а друго, да процени вредност самог земљишта, такође по хектару: Оваква, процена, била би и правичнија него уобичајена, накнадна, пошто се земљиште већ затрпа насипима и раскопа метеријалним рововима и усецима.

а.) Дирекција би из срестава, која има на расположењу за грађење железница, требала одмах да исплати сопственицима процењену вредност чистог прихода на заузето земљиште. Како би ово за уске железнице изнело највише 250—300 динара по километру, то би ову суму требало ставити на трошак грађења железница. Дирекција би имала да депонује новац код окружних благајна а упутнице за исплату издавали би шефови секција кад предузимач отпочне извршење радова на појединим партијама,

4.) Када се земљани радови Аафнатино

доврше и када се одреде границе сталне експропријације, тада би се према раније извршеној процени имала за сваку заузету парцелу срачунати вредност. Како је пак апсолутно немогуће да окрузи у току од годину пили две дана исплате сва земљишта експроприсано за нове железнице, то би држава требала да учини окрузима позајмицу с роком од неколико година (опет из зајма за грађење железница). Према једном рачуну, који сам ја извео, нпр. експропријација у округу крушевачком или чачанском коштаће 250 · 300.000 динара, а оволику суму може округ сакупити једино у року од 8—10 година ако се неће да преоптерети снага пореских обвезника или остави округ без других насушних потреба.

Пошто је за извршење експропријације на начин, који ја предлажем, потребно извршити можда и неке измене у закону о експропријацији и довести га у сагласност са законом о буџету и законом о уређењу округа и срезова, то предлог за ове измене треба спремити што пре, а уверен сам да би посланици у Народној Скупштини једнодушно прихватили измену овог закона, чије су многе одредбе у очигледној супротности с основним земаљским законом — уставом.

Ако би пак надлежни у нашој Железничкој Дирекцији продужили при грађењу нових железница да се и даље руководе бирократским начелом: унек иде, како иде«, ја апелујем на колеге инжењере, који су народни посланици да ово питање покрену у Скупштини. Непобитан је Факт да већина нашег народа, наш земљораднички сталеж нерадо гледа инжењере и да се увек плаши од какве штете, кад у близинп свога имања угледа инжењере с њиховим инструм>нтима. Аужност је свију нас да порадимо да народ дође до правилног мишљења и увиди да су баш инжењери они државни органи, чији је цео рад и труд управљен једино на ширење културног напретка и подизање привредног, материјалног благостања у најширим слојевима нашега «гарода.

15-ТУ -907 у Крушевцу. Душан Божић