Српски технички лист

БРОЈ 19.

год. ХУПТ.

У Београду 18. Маја 1907. год.

СРПОНИ

_ТЕХНИ

ЧЛИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Диренција Српских Државних Неелезница и страни

инжењери.

У нашем листу раније већ је једаред било говора, да ли је Железничкој Дирекцији потребно и у коме случају да за грађење наших нових железница ангажује и стране инжењере. Уверени смо да су све колеге, којима лежи на срцу напредак техничке струке у Србији, сложиле са мислима, које је г. Ј. изнео у 10 броју Српског Техничког Листа. Изузетак од овога чине само они, који данас руководе грађењем наших железница а који, како изгледа, никако не могу да се помире

са мишљењем да су наши нжењерпи дорасли |

А4 изврше грађење наших нових железница, "већ да су то у стању урадити једино странци. Било би дакле пзлишно враћати се поново на ову тему, када не би постојала потреба да се у сваком случају утврде како заслуге тако и одговорност свију оних, који руководе јавним пословима у Србији.

На расписани конкурс, како сазнајемо, јавило се Железничкој Дирекцији око 9200 страних инжењера са и без квалификација. Многе од ових пријава интересантне су. Изгледа да на страни постоји мишљење, да је Србија на истом културном нивоу као и Конго или друга која држава Централне АФрике, коју су просвећени европљани позвани да експлоатишу. Тако нпр. чујемо да има инжењера, који траже баснословне плате према својој пракси и » валификацијама, други се нуде да буду по мало инжењери по мало предузимачи ит,д. Дирекција је отпочела да према пријавама врши избор и ангажује инжењере и мора се признати да је при овоме врло издашне руке. Тако н.пр. док нашим техничарима, потпуно способним за рад, при ступању у службу великодушно нуди плате од 60 дин, месечно, дотле сл ранце, којн су тек из школе изашли поставља одмах за инжењере Ш. класе. Ови људи могу и имати теорлске, :: колске спреме али не-

мајући никакве праксе, морају се тек обучавати пословима, које треба да раде. Није дакле чудо, што већ има случајева да наши инжењери, који су и после положеног државног испита морали по 2—3 године да

чекају док постану инжењери Ш. класе, мо-

рају данас новоангажованим страним инжењерима, с којима имају исту плату, да дају упутства како се рукује најобичнијим инструментима и врше сразмерно врло прости геодетски послови при обележавању!

Сад долази најважнија ствар, ради које и пишемо ово неколико редака. Како смо извештени надлежни у Дирекцији Српских Државних Железница носе се мишљу да за шефове секција при грађењу нових железница поставе све стране инжењере. Ако се ово обистини, онда би штетне последице оваког поступка наше Дирекције биле просто недогледне. Нећемо ни да говоримо о томе, какав би хаос настао у самој администрацији усљед тога што би се у једном српском државном надлештву неопходно морао увести као службени језик какав стран језик н.пр. немачки или Француски, пошто смо уверени да српоким инжењерима, који ће при грађењу ипак остати у већини према странцима неби дозвољавао понос да са својим шефовима опште којим другим језиком осим српскога, ако би се са млађим и себи равпима јоши могли споразумевати страним језиком. Узмимо поред тога у обзир како је деликатан положај шефова секција у односима, према предузимачима, који ће како изгледа опет бити странци. Немамо намеру да а рпоп тврдимо да странци неће у довољној мери бринути се о интересима свога властодавца, — српске државе, али је џитање да ли имамо мерила да у сваком случају оценимо савесност људи, који нити су но рођењу Срби нити бар српски поданици. Познато је нпр.