Српски технички лист

— 162 —

5. Крајински 4 — 65 6. Крагујевачки 4 7 78 7. Моравски 2 4 1 8. Нишки 9 8 41 9. Пиротски — 2 2! 10. Подрински · 9 8 94 1. Пожаревачки — — 69 12. Руднички 1 3 20 13. Смедеревски 1 7 2] 14. Тимочки 4. 4 18 15. Топлички 2 28 30 16. Ужички — 2 30 17. Чачански 5 3 40 18. Београд 40 — 14

Свега 84 104 688

Подизање нових и оправке постојећих грађевина у год. 1906.

В. ново подигнуте и оправљене грађевине. Број грађевина

" Окрузи Држав. Окруж. Општин. 1. Београдски — 10 20 2. Врањски 6 — 85

3. Ваљевски 5 26 278 4. Крушевачки 3 6 2 5. Крајински 7 2 70 6. Крагујевачки 4 10 95 7. Моравски 3 7 3 8. Нишки 13 8 46 9. Пиротски — 2 24 10. Подрински б 9 125 11. Пожаревачки 2 1 82 12. Руднички 1 8 23 13. СОмедеревски 2 7 30 14. Тимочки 11 4 19 15. Топлички 7 29 34 16. Ужички 2 2 38 17. Чачански о 3 50 18. Београд 50 3 47

Свега 120 132 868

БЕЛЕШНЕ.

~ ,

Титула инжењера — порекло речи. Обично се држи да је титула шеблјецг постала око 1450 године, да се њоме означе конструктери ратних направа.

Године 1156 Аппајов (о МПап спомињу једног војеног архитекту под именом „Масјајет Опшћеи,“ Четрдесет година доцније (1196) Ајатаппиз де Слшкеја ц55, вероватно сив претходнога, означен је у Аппајев | Рјаселфии Отпејћ, латинском речи епстопвт1ц5. Међутим требало је ортографисати тојопеш из, јер корен ојепо, означује онога који ствара, производи, даје нечему зачетак, Класичан латински језик 'неупотребљујг ову реч; за исти је инжењер то што и агсћнекбиз ла ата, јер и машине припадају архитектури.

Аппајег Рјасепти Ицејћ говоре 1288 године, о неком Сајатапфттиз-у као најбољем 1таеопетшт-у у Брешчији.

Десет година доцније, Јосет аде Сотпапћ, у Фра=цуској, узима титулу тај те епојпопјегте-а.

За време наварског рата (1276—1277) појављује се неки „тавзте Вегтап“ кога спомињу као епосуппуго-а. ·

У Немачкој у то доба употребљавала се реч апфууего таслаћет, што долази од апфуетс чиме се означује ратни материјал.

Немачки израз табшец:-а појављује се те« у средини ХУ века. Исти се налази, нарочито, у на. слову јецне расправе у рукопису о ратној вештини; Јпретпег Копзе цад Уипдетисћ, али се ве зна од којега се времена титула у питању употребљује. Један напис из 1621 год, који сопственик књиге исту по-

клања луки од бахе— Уусппаг-а, спомиње га под на--

словом Јпреешег — Висћ.

5 5 Ме је Н. М.

Шиповн од армираног бетона с опремом за испирање. Пре неколико година, пријавио је адмиралски саветник пок. Рехтерн патенат за израду шипова од бетона и гвожђа: Језгро шипа чине 2 [ гвожђа. Шипови би били нарочито подесни за грађевине на мору, јер дрвени шипови пропадају брзо од црвоточине.

Бетон је крт материјал који не би могао издржати ударе маља при побијању. Зато би побијање таквих шипова било у мору у толико теже што је морско дно махом песковито и песак је ситнозрн и тако сабијен, да даје велики отпор побијању шипова. С ових разлога предлаже инжењер Кајзер из Кила да се за побијање шипова користимо другом особином овог ситнозрног песка. На име: да употребимо његову изванредну покретљивост у текућој води. Користећи се том особином може се шип спустити у песак и учврстити без удараца.

Према предложеној конструкцији, гвоздено језгро шипа била би четвртаста цев појачана ребрима. _

При дну шина ребра би била тако савијена како ће бетонски омотач добити облик затупљеног врха, Глава шипа има два рупе кроз које се протуре клипови који ће служити за прикачивање ланца о ком шип виси. Бетонска облога допире до тих клипова.